ŠTA SE DOGAĐA KADA PILOT USRED LETA DOBIJE DOJAVU O BOMBI? Stručnjaci u "Uranku" o drami na evropskim letovima

Da li su dojave o bombama na evropskim letovima povezane i šta se događa kada posada usred leta dobije informaciju o mogućem eksplozivu, u emisiji „Uranak” na televiziji K1 govorili su advokat i nekadašnji načelnik u BIA Radiša Roskić i pilot u penziji Stevan Ignjatović.

Roskić smatra da se mora ispitati mogućnost zajedničkog organizatora pretnji. Kao razloge za takvu proveru naveo je način dostavljanja poruka i prethodne dojave o eksplozivu u trgovinskim objektima.

“U prvom redu mora se razmatrati činjenica da su sve ove pretnje došle iz jednog koordiniranog centra. Druga stvar, metodologija dostavljanja ovakvih dojava o postavljenim bombama ukazuje na to da je izvršilac isti”, rekao je Roskić.

Objasnio je da korišćenje enkriptovanih elektronskih platformi otežava identifikaciju autora poruka. Ipak, naglasio je da odgovore o poreklu pretnji treba tražiti kroz istragu.

“Morala bi digitalna forenzika da da makar osnovne odgovore na postavljena pitanja: odakle, koji centar ili koji centri su u pitanju. To bi moglo predstavljati i začetak odgovora na pitanje iz kojih razloga”, naveo je Roskić.

 

K1 televizija

 

Prema njegovim rečima, mogući motivi su različiti, od namere da se poremeti evropski avio-saobraćaj do nanošenja štete određenom prevozniku. Nije isključio ni mogućnost da pojedinci oponašaju prethodne pretnje.

“Nikad se ne sme isključiti taj „copy-paste” sistem. I tu motivi mogu biti različiti. Ljudi imaju ponekad razlog da poremete evropski avio-saobraćaj, imaju razlog da nanesu štetu određenoj avio-kompaniji”, rekao je Roskić.

Ignjatović: Poslednja reč je kapetanova

Ignjatović je objasnio da se po prijemu informacije o mogućoj bombi uspostavlja koordinacija sa kontrolom letenja. Ukoliko se avion preusmerava, potrebno je obezbediti aerodrom koji može da prihvati letelicu i organizuje intervenciju.

“Daju vam se uputstva do prvog najbližeg aerodroma gde možete da sletite, da aerodrom bude opremljen za svu onu logistiku koja treba kad sletite. Znači, od vatrogasnih službi do hitne pomoći, policije i svega ostalog”, rekao je Ignjatović.

Dok piloti pripremaju sletanje, kabinsko osoblje dobija zadatak da proveri ima li u kabini nečeg neuobičajenog.

“Kapetan poziva šefa kabinskog osoblja i kaže: „Dobili smo najavu bombe, probaj da hodanjem kroz kabinu vidiš nešto što je neobično, nesvakidašnje.” Onda gledaju pored sedišta, ispod sedišta, otvaraju pregrade. Ako ima četiri torbe, a tri putnika sede, pitaju čija je četvrta torba”, objasnio je Ignjatović.

Na pitanje ko donosi konačnu odluku o postupanju u avionu, odgovorio je:

“Moja je poslednja reč i moja je obaveza da to uradim. Dužan sam da sletim na prvi aerodrom, po proceduri”.

Naglasio je da posada mora da se pridržava propisanih postupaka.

“Morate poštovati napisane procedure koje vam daju šansu i mogućnost da dođete do zemlje i da preživite”, rekao je Ignjatović.

Govoreći o samom sletanju, objasnio je da dojava ne znači da posada treba da postupa naglo.

“To je sletanje u nuždi, kako bi se reklo, ali sve normalno, kao da ničega nema, da nije bilo informacije. Sve se normalno radi, nema žurbe”, naveo je pilot.

Zašto neki avioni nastavljaju let

Ignjatović je objasnio da različite reakcije na dojave zavise od procene ozbiljnosti pretnje. Odluka o nastavku leta, prema njegovim rečima, donosi se uz konsultacije sa kompanijom i na osnovu bezbednosnih informacija.

Roskić je dodao da procena počinje čim stigne poruka.

“Kada stigne elektronska dojava, prvo što se čini jeste preliminarna procena ozbiljnosti takve dojave”, rekao je Roskić.

Ukazao je i na značaj preventivnog rada službi.

“Potencijalni neprijatelj se mora prepoznati. Ako se prepozna, uglavnom se znaju osnovne odlike tehnologije i metodologije delovanja tog neprijatelja. Uz sve mere koje se preduzimaju i u vazduhu i dok je vazduhoplov na zemlji, moguće je oceniti i ozbiljnost pretnje”, objasnio je.

Pregled na zemlji traje od dva do pet sati

Po sletanju, avion se usmerava na izdvojenu poziciju, udaljenu od terminala, goriva i drugih objekata.

“Kontrola letenja upućuje vas na posebno mesto, daleko od rezervoara sa gorivom, daleko od pristanišne zgrade, daleko od objekata”, rekao je Ignjatović.

K1 televizija

 

Potom pregled preuzimaju specijalizovane policijske ekipe.

“Dolazi kontradiverziona ekipa policije, koja je obučena za pronalazak eksploziva. Dolaze sa psima koji detektuju eksploziv. Postoji ček-lista gde, šta, kada i kako treba proveriti”, naveo je Ignjatović.

Roskić je rekao da takav pregled može da potraje nekoliko sati.

“Taj pregled na zemlji, prema statistici koja je rađena u našoj službi, traje između dva i pet sati. Sprovodi se po ček-listi, pri čemu je ovaj vremenski razmak vezan za uskotrupne avione. Veći broj putnika produžava vreme”, objasnio je Roskić.

Dodao je da se, ako se let nastavlja, putnici ponovo podvrgavaju odgovarajućim kontrolama.

Kontrolišu se i zaposleni koji prilaze avionu

Ignjatović je naglasio da bezbednosne procedure obuhvataju i ljude koji opslužuju letelicu, uključujući ketering i čišćenje.

“Ljudi koji imaju kontakt sa avionom moraju da prođu svu proceduru bezbednosnih službi da bi dobili papir i propusnicu da mogu da se kreću”, rekao je Ignjatović.

Putnicima je poručio da prate uputstva posade.

“Kabinska posada učiniće sve da let bude ugodan i prijatan. Pilotska posada takođe će učiniti sve da let bude bezbedan, siguran i komforan”, rekao je Ignjatović u emisiji „Uranak” na televiziji K1.

Ostavite komentar