FRANCUSKO DRUŠTVO PRED OPASNOM PREKRETNICOM! Sretenović u "Uranku" upozorava na scenario koji bi mogao da produbi podele

Istoričar Stanislav Sretenović ocenio je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 da najveći rizik za francusko društvo predstavlja politička polarizacija i slabljenje umerenih opcija. Govoreći o protestima mladih, istakao je da iza nezadovoljstva stoji i strah da će nove generacije živeti lošije od svojih roditelja, ali je upozorio da prihvatljivi zahtevi mogu da budu iskorišćeni za političku radikalizaciju.

Prema njegovim rečima, Francuska se ne može posmatrati kao jedinstveno protestno društvo. Njenu političku scenu čine različite grupacije, sa podelama koje postoje i unutar samih blokova.

„Sve veća opasnost u ovom trenutku za francusko društvo je upravo ta polarizacija. Ako smo rekli da postoje barem tri Francuske u ovom trenutku, dakle ekstremno levičarska, umerena i ekstremno desničarska, možemo čak da idemo u dalju analizu, pa unutar ova tri bloka da tražimo dalje podele“, rekao je Sretenović.

Problem bi, smatra, nastao ukoliko bi takvu raznovrsnost zamenila podela na dve oštro suprotstavljene političke i ideološke strane.

„Centar se u tom slučaju gubi i preliva ili ka jednoj ili ka drugoj strani“, upozorio je.

AP Photo/Laurent Cipriani

 

Mladi strahuju da će živeti lošije od roditelja

Sretenović je ocenio da se u osnovi nezadovoljstva dela mladih nalazi nesigurnost u pogledu budućnosti.

„Meni se čini, ipak, da je osnovni problem trenutno u francuskom društvu, i to u delu francuskog društva, manjem delu francuskog društva, taj da postoji jedno generalno nezadovoljstvo generacije mladih koja se plaši da će živeti gore nego što su živeli njihovi roditelji“, naveo je.

To nezadovoljstvo, objasnio je, dobija konkretan oblik kroz zahteve za promenama u obrazovanju: drugačiji sistem upisa na fakultete, više profesora, uređenije škole i manje učenika u odeljenjima. Takve zahteve smatra opravdanim, ali njihovu političku upotrebu vidi kao poseban problem.

„Problem je u tome što takve zahteve, u krajnjoj liniji prihvatljive, onda koriste ekstremno levičarske partije, koje dolivaju ulje na vatru i pokušavaju da izdejstvuju sopstvene političke poene“, ocenio je.

Odgovornost je pripisao i vlastima, koje su, prema njegovom mišljenju, propustile da se blagovremeno pozabave problemima.

„To znači da je vlast zapustila stanje u tim sektorima i dozvolila da se to nezadovoljstvo izmanipuliše u ekstremnom političkom pravcu“, rekao je Sretenović.

AP Photo/Teresa Suarez

 

Pravo na protest i granica nasilja

Govoreći o demonstracijama, istakao je da mirno izražavanje nezadovoljstva pripada demokratskom društvu.

„Ako se neko oseća nezadovoljno, ima pravo da protestuje mirno“, poručio je.

Međutim, upozorio je da prisustvo nasilnih grupa menja karakter okupljanja. Prema njegovoj oceni, razbijanje prodavnica, krađe i uništavanje imovine predstavljaju granicu koja ne može da bude prihvatljiva.

„Lome se radnje, kradu se stvari, što je nedopustivo za jednu liberalnu demokratiju kao što je francuska, gde je privatna svojina zaštićena zakonom“, naglasio je.

Odgovor francuskih vlasti opisao je kao delovanje u dva pravca: kroz pregovore sa onima koji mogu jasno da formulišu zahteve i kroz bezbednosne mere prema nasilju.

„Jedan kolosek je razgovor, da se pronađe neko političko rešenje sa umerenima, onima koji su u stanju da formulišu svoje zahteve“, objasnio je, dodajući da drugi pravac podrazumeva postupanje policijskih struktura.

AP Photo, File/Michel Euler

 

O Melanšonu: Obrazovan i iskusan govornik sa revolucionarnom retorikom

Sretenović je posebno govorio o Žan-Liku Melanšonu i njegovoj sposobnosti da mobiliše pristalice.

„On je zaista, prvo, veoma obrazovan čovek. Drugo, veoma dobro poznaje francusku levičarsku tradiciju. Treće, odličan je govornik. Četvrto, ima iskustva“, rekao je.

Ipak, njegovu retoriku ocenio je kao revolucionarnu i demagošku, uz stav da politička obećanja treba procenjivati prema mogućnosti da budu ostvarena.

„Mislim da će u demokratski zrelim evropskim društvima građani znati da prepoznaju šta je demagogija, a šta je konkretna politika. Šta je ostvarljivo, a šta nije“, naveo je.

AP Photo/Thibault Camus

 

Razmatrajući mogućnost izbornog suočavanja Marin le Pen i Melanšona, upozorio je na rizik od dodatnih podela i blokada, ali je naglasio da govori o mogućem scenariju.

„Ali mi smo još uvek u hipotezama. Ja samo govorim hipotetički“, istakao je Sretenović.

Poručio je i da proteste u različitim evropskim zemljama treba analizirati zasebno, uz uvažavanje njihovih političkih okolnosti i tradicija.

„Francusko društvo bilo je i ostalo raznovrsno. Postoje različite grupacije, ne samo političke nego i kulturološke i duhovne“, rekao je Sretenović.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar