MOŽE LI SE UBISTVO DOKAZATI BEZ TELA? Advokat izazvao muk u studiju "Uranka" - kako će teći slučaj Danke Ilić

Može li neko biti osuđen za ubistvo ako telo žrtve nikada nije pronađeno i koliko je za sudski postupak značajno to što je optužnica više puta vraćana na dopunu? O ovim pitanjima govorio je advokat Boško Žurić, gostujući u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, povodom pripremnog ročišta u slučaju nestanka dvogodišnje Danke Ilić.

Žurić je objasnio da se pripremno ročište održava bez prisustva javnosti i da se zbog toga ne može očekivati da detalji iz sudnice odmah budu poznati građanima.

„Nakon ovog ročišta ništa neće moći da se sazna, imajući u vidu da je zatvoreno za javnost. To znači da učesnici postupka ne mogu u javnosti da iznose detalje koji će biti predmet današnjeg ročišta“, rekao je Žurić.

Kako je naveo, svrha pripremnog ročišta jeste da se omogući nesmetano vođenje glavnog pretresa. U toj fazi tužilaštvo i odbrana izjašnjavaju se o optužbi, utvrđuju koja su činjenična i pravna pitanja sporna i predlažu dokaze kojima će potkrepiti svoje tvrdnje.

„Nije važno da li je optužnica potvrđena iz prvog ili jedanaestog puta“

Govoreći o tome što je optužnica u ovom slučaju vraćana na dopunu, advokat je objasnio da ta okolnost sama po sebi ne mora da utiče na dalji tok postupka.

„To što je optužnica vraćana nekoliko puta apsolutno ne znači ništa u situaciji kada sud konačno zauzme stav da postoji opravdana sumnja da je izvršeno krivično delo“, naveo je Žurić.

On je naglasio da je najvažnije to što je sud na kraju potvrdio optužnicu, čime je ocenio da postoje uslovi da se postupak nastavi.

„Da li je optužnica potvrđena iz prvog ili iz jedanaestog puta potpuno je nebitno. To znači da je sud, kada ju je potvrdio, zaključio da su sve one manjkavosti koje su postojale otklonjene“, objasnio je advokat.

Žurić je pojasnio i da se tokom krivičnog postupka razlikuju stepeni sumnje, od osnova sumnje na početku istrage, preko osnovane sumnje, do opravdane sumnje koja je potrebna za potvrđivanje optužnice.

„Svrha postupka je da se ne vode sudski postupci za neko činjenično stanje za koje ne postoji dovoljan kvalitet dokaza. U ovoj fazi postupka sumnja treba da bude podignuta na nivo opravdane sumnje“, istakao je.

Ipak, potvrđivanje optužnice ne znači i da je krivica optuženih dokazana. Kako je objasnio, konačnu ocenu dokaza sud donosi tek nakon sprovedenog glavnog pretresa.

„Da li je to zaista bio nedostatak ili nije, znaćemo sa konačnom sudskom odlukom“, rekao je Žurić.

Ubistvo bez pronađenog tela moguće je dokazati, ali je postupak složeniji

Jedno od najvažnijih pitanja koje prati slučaj Danke Ilić jeste da li optužba za ubistvo može biti dokazana iako telo devojčice nije pronađeno.

Žurić je objasnio da je to pravno moguće, ali da je u takvim okolnostima dokazivanje znatno zahtevnije.

„Tužilaštvo treba da dokazuje posrednim dokazima, što je samo po sebi mnogo teže kada nemate neke neposredne dokaze. Ali, teoretski, moguće je“, rekao je advokat.

Posebno je ukazao na pitanje na koji način je tužilaštvo utvrdilo da devojčica nije živa.

„Meni je, kao delu stručne javnosti, jako interesantno, a nisam video da je u bilo kom saopštenju tužilaštva navedeno na koji način je tužilaštvo utvrdilo da je mala Danka mrtva. To bi bila osnovna pretpostavka za vođenje postupka“, istakao je Žurić.

On je objasnio da u pravnom sistemu Srbije postoji i postupak proglašenja nestalog lica za umrlo, ali da su za to predviđeni određeni zakonski uslovi.

Kako je naveo, u pojedinim okolnostima potrebno je da prođe pet godina bez ikakvih saznanja o nestaloj osobi, dok zakon predviđa i kraći rok kada je nestanak povezan sa događajem koji neposredno ugrožava život, poput saobraćajne nesreće ili prirodne katastrofe.

„Postoji drugi zakonski uslov sa mnogo kraćim rokom. To je ako neko lice nestane u okolnostima koje neposredno ugrožavaju njegov život, kao što su poplava, zemljotres ili saobraćajna nesreća. Ako šest meseci od tog događaja nema nikakvih informacija o tom licu, ono se može proglasiti umrlim“, objasnio je advokat.

„Voleo bih da vidim kako tužilaštvo dokazuje saobraćajnu nesreću“

Govoreći o navodima optužnice prema kojima je Danka Ilić najpre udarena automobilom, Žurić je istakao da bi za dokazivanje takvog događaja bilo neophodno utvrditi okolnosti pod kojima se navodna nesreća dogodila.

„Voleo bih da vidim na koji način tužilaštvo, ako u tom pravcu ide dokazivanje, dokazuje postojanje baš te saobraćajne nezgode, imajući u vidu da mi kao deo javnosti nemamo toliko informacija“, rekao je Žurić.

On je ukazao i na značaj rekonstrukcije događaja, ali je naglasio da njena dokazna vrednost zavisi od činjenica koje su prethodno utvrđene.

„Rekonstrukcija jeste dokazno sredstvo u krivičnom postupku, ali koliko je ona jaka ili nije, to zavisi od drugih dokaza na osnovu kojih ta rekonstrukcija treba da se izvrši“, objasnio je.

Prema njegovim rečima, rekonstrukcija sama po sebi ne može da nadomesti nedostatak pouzdanih informacija o događaju.

„Ako nemate dovoljno činjenica o nekom događaju, vama je rekonstrukcija kao dokazno sredstvo potpuno bespotrebna. Nemoguće je da možete bilo šta iz nje pouzdano da utvrdite“, naglasio je Žurić.

 

Ostavite komentar