"AKO BUDEM IZAŠAO ODAVDE, PRVO ĆU TEBE DA UBIJEM": Detalji jezivog odnosa Miljane Kecmanović i njenog sina

Pre nego što je 3. maja 2023. godine počinio masakr u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar“, Kosta K. je spolja delovao kao primer uspešnog deteta iz ugledne beogradske porodice.

Otac Vladimir bio je poznati radiolog, a majka Miljana Kecmanović biolog i stručnjak za genetiku i DNK veštačenja.

Godinama se o njihovom porodičnom životu znalo vrlo malo.

Tek tokom sudskih postupaka počeli su da izlaze detalji koji su pokazali mnogo složeniju sliku odnosa između majke i sina.

Kosta: "Moja majka je brižna, saosećajna i pravedna"

Kada je u julu 2023. saslušavan kao svedok u postupku protiv svog oca, Kosta K. je porodicu opisao gotovo idealno. Naveo je da u kući nije bilo posebnih pravila ni stroge discipline, osim povremenog oduzimanja telefona. 

Za Miljanu Kecmanović rekao je da je bila "brižna, saosećajna, inteligentna i pravedna", dok je odnose među članovima porodice opisao kao dobre.

Ispričao je i da mu nedostaju roditelji, sestra i porodični život koji je izgubio nakon tragedije, u tom trenutku delovalo je da između majke i sina nije bilo ozbiljnijih sukoba.

Poruke koje su promenile sliku

Međutim, tokom završnih reči na suđenju u junu 2026. godine javnost je prvi put čula sadržaj poruka pronađenih veštačenjem njihovih telefona.

Prema navodima iznetim u sudnici, još 2020. godine Kosta je majci napisao: "Mrzim te", dok u drugim porukama Miljana mu odgovara da ne treba da je se stidi i da je ona njegova majka.

Nekoliko godina kasnije pojavljuje se i njena poruka sinu: "Je*i se, sine". Advokati porodica žrtava tvrdili su da komunikacija pokazuje ozbiljne i dugotrajne porodične konflikte koji su postojali mnogo pre masakra.

Miljana Kecmanović izašla sa završne reči u suzama

Možda prelomni trenutak u životu dečaka Koste K. i u donošenju njegove odluke da počini masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar" odigrao se krajem šestog razreda, kad ga drugari nisu pozvali na rođendan. On je to, što je potvrdila i njegova majka Miljana, izuzetno teško primio.

U prilog tvrdnjama o narušenim odnosima govore i nezvanične informacije iz istrage o stalnom pritisku koji je dečak osećao zbog škole.

"Majka je stalno tražila da budem najbolji. Ljutila se i vikala kada to nisam bio, ljutio sam se i ja zbog toga na nju", rekao je dečak-ubica.

Prema ovim saznanjima, majka mu je često govorila da će biti beskućnik ili pekar ako ne bude imao odličan uspeh u školi.

Tako je jednom prilikom, kada je Kosta K. dobio trojku iz jednog predmeta, njegova majka potpuno izgubila razum, nakon čega je sina zaključala u kupatilo, a zatim ugasila svetlo u toj prostoriji.

"Držala ga je satima zaključanog u kupatilu i to u mraku. Tek kad bi ona procenila da je Kosta dovoljno bio kažnjen, otključala bi vrata i pustila ga da izađe iz toaleta", ispričao je tada pouzdan izvor.

Napominje da bi nakon psihičke torture, Miljana satima držala slovo Kosti kako će, ukoliko sledeći put donese lošu ocenu iz škole, još gore biti kažnjen.

Prema nezvaničnim saznanjima iz istrage, Kosta je i neposredno posle hapšenja izgovorio rečenicu koja je zaledila krv u žilama inspektora koji su ga saslušavali: "Žao mi je što joj nisam video lice kad je saznala šta sam uradio.". Iz ove rečenice jasno se vidi da je osnovni razlog za počinjeni zločin bio taj da vidi majku kako pati.

Dodatni šok usledio je prilikom viđenja u ustanovi u kojoj je smešten, neposredno nakon masakra.

Kada su mu doktori rekli da mu je majka došla u posetu, dečak je dobio silovit nastup besa. Počeo je gnevno da urla, govoreći da ne želi da je vidi, i odbijajući da primi čak i paket koji mu je donela.

Kecmanovićeva je čula viku dok je čekala u hodniku, a onda su joj zaposleni preneli i jezivu pretnju koju je u tom trenutku izrekao: "Ako budem izašao odavde, prvo ću tebe da ubijem!".

Majka koja je veštačila dokaze krvavih zločina, ali bila slepa za sinovljeve probleme

Miljana Kecmanović nije anonimna naučnica.

U javnosti je poznata kao vrhunski stručnjak u svojoj oblasti, bila je asistent na Biološkom fakultetu u Beogradu, a pored nastave se aktivno bavila i istraživačkim radom.

Bavila se DNK analizama i forenzičkim veštačenjima, radom koji podrazumeva proučavanje posledica najtežih krivičnih dela.

Slučaj iz njene karijere koji je svojevremeno podigao najviše prašine u javnosti bilo je suđenje Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću za ubistvo Vlastimira Miloševića,  poznatije kao "ubistvo na šinama".

I tada su DNK uzorci kontaminirani, zbog čega je ključni dokaz pao na sudu, a vođe zloglasnog klana su se na kraju našle na slobodi.

U neverovatnom obrtu sudbine, upravo su DNK analize postale ključni argument tužilaštva protiv nje same.

Miljana Kecmanović bila je optužena za nedozvoljeno držanje, nošenje i promet oružja, pošto je njen DNK pronađen na jednoj čauri u učionici, kao i na gumici za kosu kojom je bila vezana flaša u kojoj je njen sin napravio Molotovljev koktel.

Ona je u prvom stepenu bila osuđena za zanemrivanje deteta, ali je ta presuda kasnije poništena i pokrenut je ponovni postupak – onaj koji se upravo sada, tokom ovih završnih reči, konačno bliži svom kraju.

Upravo zato je javnost posebno zainteresovala tvrdnja tužilaštva da roditelji nisu prepoznali ili nisu adekvatno reagovali na probleme koje je njihov sin ispoljavao.

U medijima su se u tom kontekstu pojavile i informacije da je decu Kecmanovića dadilja vodila svuda, pa čak i kod lekara, zbog čega je navodno znala više o dečaku nego njegovi sopstveni roditelji.

Tokom završnih reči zastupnici porodica žrtava naveli su da iz digitalnih tragova proizlazi da je dečak pokazivao zabrinjavajuće obrasce ponašanja i interesovanja, dok roditelji, prema njihovim tvrdnjama, nisu imali dovoljnu kontrolu nad njegovim aktivnostima.

Šta je Miljana rekla o tragediji u "Ribnikaru"

Miljana Kecmanović se godinama nije javno obraćala. Tek tokom sudskog postupka govorila je pred sudom o posledicama koje je tragedija ostavila na njenu porodicu.

Posebnu pažnju javnosti privukao je i njihov zvanični susret u sudnici u martu 2026. godine. Tokom suočavanja, Kecmanovićeva je donela odluku da, na neki način, poštedi svog sina – izašla je za govornicu i izjavila da mu "iz prevelike ljubavi neće postavljati pitanja".

Prema izveštajima sa suđenja, tvrdila je da nije mogla da nasluti šta će se dogoditi i opisala svoju porodicu kao "kuću u večnoj tuzi".

Istovremeno je negirala krivičnu odgovornost za zločin koji je počinio njen sin. Takav nastup izazvao je burne reakcije porodica ubijene dece koje su očekivale jasnije preuzimanje odgovornosti i izraženije kajanje.

Možda najveći paradoks cele priče jeste to što su dve slike porodice Kecmanović ostale da stoje jedna naspram druge.

Sa jedne strane nalazi se Kostin iskaz u kojem majku opisuje kao brižnu, saosećajnu i pravednu osobu. Sa druge strane nalaze se poruke pune međusobnog besa, uvreda i otuđenosti koje su godinama ostale skrivene od javnosti.

Upravo zbog tog raskoraka između slike savršene porodice i onoga što je kasnije otkriveno u sudnici, odnos Miljane i Koste Kecmanovića ostao je jedno od najintrigantnijih i najteže objašnjivih pitanja čitavog slučaja "Ribnikar".

Konačni sudski epilog ove porodične i društvene drame biće poznat već 18. juna, za kada je u Višem sudu u Beogradu zakazano izricanje presude Kecmanovićima.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar