ŠTA 2026. GODINA DONOSI SRBIJI NA PUTU KA EU? Ministar Starović otkriva naredne korake

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izrazio je uverenje da će 2026. godina biti dobra godina za evrointegracije Srbije i da će se prevazići politički zastoj nastao zbog neotvaranja klastera tri, uz ocenu da bi najbolje rešenje bilo da se razmotri prijem celog regiona Zapadnog Balkana u članstvo EU.

"Od 1. januara počelo je predsedavanje Republike Kipar Savetu Evropske unije. Kipar je nama veoma naklonjena, prijateljska, usudiću se da kažem, i bratska zemlja i verujem da će dati jedan dodatni ton i impuls, kako bi se taj formalni politički zastoj prevazišao", rekao je Starović u intervjuu za Tanjug.

On je ocenio da proces evropskih integracija Srbije teče na veoma dinamičan način i dodao da Srbija nastavlja da radi svoj posao i da na dnevnom nivou komunicira i sarađuje sa Evropskom komisijom.

Tanjug/Rade Prelić

 

"Verujem da će ova 2026. godina biti veoma dobra godina za Srbiju i kada govorimo o našem privrednom, ekonomskom razvoju, ali i kada govorimo o procesu integracije Srbije u EU", rekao je Starović.

Na pitanje da li postoji politička volja da se reše unutrašnji problemi koji se često pominju kao prepreka za otvaranje klastera 3, Starović je odgovorio da politička volja postoji i da Srbija sprovodi sve ono što predstavlja njene obaveze u procesu integracije u Evropsku uniju.

Dijalog Beograda i Prištine

"Kada govorimo o poglavlju 35, u koji je učitan dijalog Beograda i Prištine, to predstavlja jedan specifičan suspenzivni mehanizam u našem pristupnom procesu, koji nema nijedan drugi kandidat za članstvo u EU", rekao je Starović.

Dodao je da je sazrela svest da je prištinska strana odgovorna za nedostatak napretka u dijalogu i da odgovornost ne leži na Republici Srbiji, koja je, kako je naveo, uvek bila spremna za razgovore.

Starović je rekao da je Beograd u prethodnoj godini načinio važne korake ka pacifikaciji odnosa sa Prištinom, uključujući poziv Srbima da učestvuju na lokalnim i pokrajinskim izborima, dodajući da je sada, kako kaže, lopta u dvorištu Prištine.

Reformska agenda i Plan rasta EU

Ministar je naveo da će Srbija nastaviti da realizuje reformsku agendu i nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU, ističući da je on veoma ambiciozno postavljen.

"Paralelno sa tim, realizujemo reformsku agendu iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan, stvaramo preduslove za otvaranje klastera 2 i klastera 5, kao i za ispunjavanje prelaznih merila u poglavljima 23 i 24", rekao je Starović.

Dodao je da se radi na programima koji Srbiju postepeno integrišu u jedinstveno evropsko tržište, uključujući punu primenu SEPA mehanizama.

"Za nas je veoma važan proces i ulazak Srbije u zonu bez rominga EU, kako bi bile ukinute visoke tarife za mobilne telefone i internet unutar Evropske unije", rekao je Starović.

Govoreći o finansijskim sredstvima, Starović je rekao da je Srbija tokom 2025. godine dobila sredstva pretfinansiranja u iznosu od 111 miliona evra.

"U januaru ove godine podnosi se zahtev za isplatu treće tranše, a po informacijama iz Evropske komisije, inicirane su procedure za isplatu prve tranše od 68 miliona evra", rekao je ministar.

Tanjug/Rade Prelić

 

"Predlog Vučića - ostvariv"

Starović je ocenio da je predlog predsednika Aleksandra Vučića o grupnom prijemu Zapadnog Balkana u EU razuman i ostvariv, i da bi doprineo miru, stabilnosti i napretku regiona.

Govoreći o proširenju EU, naveo je da u Briselu postoji politička volja, ali da je neizvesno da li će proces biti završen u narednim godinama.

Starović je rekao da je na sastanku Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA) ukazao na zabrinutost Srbije zbog pojava u regionu, uključujući skupove u Hrvatskoj na kojima se, kako je naveo, mogu čuti povici svojstveni vremenu nacističke NDH.

Dodao je da je istakao i činjenicu da predsedniku Srbije još nije dozvoljena poseta spomen-području Jasenovac, ocenjujući to kao opasan presedan u Evropi 21. veka.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar