PROKLETSTVO SRPSKOG FUDBALA! Od Liverpula, Sitija i Milana do igrača bez kluba – gde nestaju naši najveći talenti?
Autor: K1info
02/08/2026 > 07:57
podeli vest:
Foto: Starsport
Srpski fudbal gotovo svake godine izbaci "novog bisera". Dečaci koji sa 16 ili 17 godina debitiju za najveće klubove, pune naslovne strane, završavaju na listama evropskih skauta i potpisuju milionske ugovore. Međutim, kada se pogleda gde su danas mnogi od njih, slika je potpuno drugačija.
Umesto Lige šampiona i najvećih evropskih stadiona, mnogi su završili po pozajmicama, u drugoligaškim klubovima ili egzotičnim prvenstvima, dok su neki već u ranim dvadesetim ostali bez angažmana. Iako svaki slučaj ima svoje specifičnosti, zajednički imenitelj je isti – prerani odlazak, nedostatak kontinuiteta i izgubljene godine razvoja.
Najdrastičniji primer takvog puta jeste Filip Janković.
Debitovao je za Crvenu zvezdu kod Roberta Prosinečkog protiv Ventspilsa sa samo 16 godina, šest meseci i 18 dana, 4. avgusta 2011. godine. Važio je za jednog od najvećih talenata svoje generacije, a mnogi su mu predviđali evropsku karijeru.
Umesto da sazri u Zvezdi, vrlo brzo je otišao u Parmu. Usledile su pozajmice i transferi u Kataniju, Domžale, Kolekio, Radomlje, Ekstremaduru, Kordobu, Iliriju, Triglav, Podgoricu, da bi karijeru završio u Laktašima 2023. godine sa svega 28 godina. Tokom čitave profesionalne karijere odigrao je 126 utakmica i postigao sedam golova.
Ivan Šaponjić, svetski prvak sa Srbijom na Novom Zelandu 2015. godine, prošao je kroz Partizan, Benfiku, Atletiko Madrid, Kadiz, Slovan, Videoton i Diošđer, a danas je sa 28 godina karijeru nastavio u vijetnamskom Da Nangu.
Pre samo nekoliko godina Mančester siti izdvojio je višemilionsko obeštećenje za momka koji je u Partizanu važio za jednog od najvećih evropskih talenata svoje generacije. Međutim, usledile su pozajmice u Holandiji, Belgiji i belgijskom Lomelu, gde je prošle sezone zbog teške povrede kolena odigrao svega jednu utakmicu, ukupno 45 minuta. Danas, sa samo 23 godine, nema klub.
Sličnu sudbinu doživeo je i Luka Adžić.
Kao kapiten omladinaca Crvene zvezde slovio je za jednog od najvećih projekata kluba, ali je veoma rano otišao u Anderleht. Posle epizoda u Holandiji, Mađarskoj, Čukaričkom i Singapuru, danas je slobodan igrač sa 27 godina.
Ni Marko Lazetić nije uspeo da opravda ogromna očekivanja.
Posle nekoliko odličnih partija u Crvenoj zvezdi usledio je milionski transfer u Milan. Umesto afirmacije na "San Siru", usledile su pozajmice u Austriji i Belgiji, a danas sa 22 godine nastupa za jermensku Nou.
Sličan scenario prolazi i Jovan Mijatović.
Jedan od najtalentovanijih napadača Zvezdine škole otišao je u Njujork siti, deo Siti grupe, ali očekivani iskorak nije usledio. Danas pokušava da vrati karijeru u nemačkom Ajntrahtu iz Braunšvajga.
Nemanja Motika je u Crvenu zvezdu stigao iz minhenskog Bajerna kao jedno od najzvučnijih pojačanja svoje generacije. Ogroman pritisak i očekivanja nisu doneli željeni rezultat, pa danas pokušava da oživi karijeru u Olimpiji iz Ljubljane.
Željko Gavrić, nekadašnji reprezentativac Srbije i jedno od najvećih Zvezdinih otkrovenja, danas igra za mađarski ETO iz Đera, nakon epizoda u Ferencvarošu i Dunajskoj Stredi.
Međutim, fenomen nije počeo sa ovom generacijom.
Lazar Marković bio je jedan od najtraženijih mladih igrača Evrope. Posle sjajne sezone u Benfiki, Liverpul je 2014. godine za njega izdvojio oko 20 miliona funti, očekujući da dobije buduću zvezdu kluba. Umesto toga, usledile su godine provedene na pozajmicama u Fenerbahčeu, Sportingu, Halu, Anderlehtu i Fulamu, bez prave prilike da se nametne na "Enfildu". Karijera nikada nije dostigla nivo koji mu je predviđan, a danas je ponovo bez kluba.
Slična očekivanja pratila su i Marka Grujića. Bio je prvi igrač kojeg je Jirgen Klop doveo u Liverpul, a u Englesku je stigao kao jedan od najperspektivnijih vezista Evrope. Međutim, usledila je jaka konkurencija, povrede i pozajmice u Kardifu i Herti, pa nikada nije uspeo da se izbori za ozbiljnu ulogu na "Enfildu". Kasnije je izgradio solidnu karijeru u Portu, sada je i njegov ostanak u grčkom AEK-u pod znakom pitanja, ali nikada nije dostigao status evropske zvezde koji su mu mnogi predviđali kada je napustio Crvenu zvezdu.
Ovakvih primera u srpskom fudbalu ima još mnogo, a pitanje koje se godinama ponavlja ostaje bez jasnog odgovora – zašto igrači koji sa 17 ili 18 godina izgledaju kao buduće evropske zvezde već nekoliko sezona kasnije nestanu sa velike scene?
Stručnjaci najčešće ukazuju na nekoliko razloga: prerane transfere u prevelike klubove, nedostatak minuta, stalne pozajmice, promene sredine, ogroman pritisak, ali i činjenicu da razvoj mladog fudbalera retko ide pravolinijski.
Jer talenat jeste važan, ali nije dovoljan. A upravo su izgubljene godine između 18. i 22. često presudne da li će neko postati vrhunski evropski igrač ili još jedno ime na listi "večitih talenata".
Ostavite komentar