HAŠIM TAČI I KRASNIĆI OSUĐENI NA 25 GODINA ZATVORA, VESELJI NA 18! Hag izrekao presude vođama OVK (VIDEO)

Specijalizovano veće Kosova u Hagu osudilo je danas četvoricu lidera tzv. OVK Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Kadrija Veseljija i Redžepa Seljimija na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina na teritoriji AP KiM i Albanije.

Hašim Tači i Jakup Krasnići prvostepeno su osuđeni na jedinstvene kazne zatvora od po 25 godina zatvora, Veselji na jedinstvenu kaznu zatvora od 18 godina, a Seljimi na jedinstvenu kaznu zatvora od 13 godina zatvora.

Tačiju su najpre izrečene pojedinačne kazne zatvora za ratni zločin protiv zakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode od 15 godina, za ratni zločin surovog postupanja od četiri godine, za ratni zločin mučenje od 20 godina i za ratni zločin ubistvo od 23 godine, te mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora od 25 godina.

Krasnićiju su izrečene pojedinačne kazne zatvora za ratni zločin protiv zakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode od 15 godina, za ratni zločin strogog postupanja od četiri godine, za ratni zločin mučenje od 20 godina i za ratni zločin ubistva od 23 godine, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od 25 godina.

Veselji je za ratni zločin protivzakonitog ili proizvoljnog hapšenja ili lišenja slobode osuđen na 10 godina, za ratni zločin surovog postupanja na tri godine, za ratni zločin mučenje na 13 godina i za ratni zločin ubistvo na 16 godina, te mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora od 18 godina.

Seljimi je za ratni i zločin protiv zakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode osuđen na kaznu zatvora od šest godina, za ratni zločin surovog postupanja od dve godine, za ratni zločin mučenje od osam godina i za ratni zločin ubistvo od 11 godina, te mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora od 13 godina.

Okrivljenima je u izrečene kazne zatvora uračunato vreme provedeno u pritvoru.

Sa druge strane oni su oslobođeni za nekoliko slučajeva ratnih zločina zato što nisu dokazani van razumne sumnje ili zato što je veće ustanovilo da dati događaj nije u nadležnosti tog suda.

Pored toga, oslobođeni su od optužbi za progon, zatvaranje i druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke kao zločine protiv čovečnosti. 

Ovo je prvostepena presuda na koju odbrana i tužilaštvo imaju pravo da ulože žalbe.

Sud u Hagu: Pripadnici tzv. OVK počinili ratne zločine ubistvo i nezakonito hapšenje

HAG, 16. septembra (Tanjug) - Specijalizovana veća Kosova utvrdila su danas da su pripadnici tzv. OVK od 1998. do 1999. godine na KiM počinili krivična dela ratni zločini nezakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode, kao i ratni zločin ubistvo.

Najmanje 385 lica proizvoljno lišeno slobode

"Na osnovu svih iznetih dokaza, panel je zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. proizvoljno lišili slobode najmanje 385 lica i držali ih u brojnim zatvoreničkim objektima pod kontrolom OVK u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u 2 oblasti na severu Albanije", rekao je sudija Čarls Smit izričući presudu bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Selimiju i Kadriju Veseljiju.

On je dodao da su pripadnici tzv. OVK, uključujući i pripadnike vojne policije, hapsili i odvodili žrtve u zatvoreničke objekte, dok su mnoge žrtve prilikom hapšenja prebijali, vređali, stavljali im povez na oči, na ruke i noge.

Hapšenja bez pravnog osnova

"Panel je stoga zaključio da su između aprila 1998. i 20. juna 1999. u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u dve oblasti na severu Albanije, pripadnici OVK umišljajno izvršili radnje činjenja ili nečinjenja koje su dovele do lišenja fizičke slobode najmanje 385 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima, bez pravnog osnova ili redovnog sudskog postupka, što ta hapšenja i lišenja slobode čini proizvoljnim", naveo je sudija.

Zbog toga, kako je rekao, panel je zaključio da je tužilaštvo van razumne sumnje dokazalo da je ratni zločin nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode iz tačke 3 optužnice izvršen nad najmanje 385 lica.

Surovo postupanje i mučenje

Govoreći o optužbama za surovo postupanje i mučenje, panel je zaključio da je u periodu između aprila 1998. i 20. juna 1999. 348 lica bilo podvrgnuto surovom postupanju, a da je od tih 348 lica 303 lica bilo podvrgnuto mučenju.

"Panel je zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine, u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u dve oblasti u Severnoj Albaniji, umišljajno naneli težak duševni i fizički bol i patnje licima kojih je bilo najmanje 303, i koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima, a koja su oni proizvoljno uhapsili i lišili slobode sa ciljem, između ostalog, iznuđivanja informacija ili priznanja, kažnjavanja, zastrašivanja, prisile ili diskriminacije žrtve ili trećeg lica po bilo kom osnovu", rekao je sudija.

Sudija je detaljno izneo dokaze kojima su ti navodi optužnice potkrepljeni.

Dokazano najmanje 96 ubistava

Kada je reč o krivičnom delu ratnom zločinu ubistvu, panel je na osnovu raspoloživih dokaza, zaključio da su pripadnici tzv. OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine, u 12 opština na Kosovu i na određenoj lokaciji u jednoj oblasti u severnoj Albaniji, umišljajno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 96 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima.

On je naveo da su pojedine žrtve ubijane vatrenim oružjem, dok su druge umrle zbog posledica premlaćivanja.

Tela nekih od ubijenih žrtava, kako je naveo, nisu nikada pronađena, što je samo povećalo bol preživelih članova porodice.

"Panel je stoga zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna. 1999. godine, u 12 opština na Kosovu i na određenoj lokaciji u jednoj oblasti u severnoj Albaniji, umišljeno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 96 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima. Iz tih razloga, panel je zaključio da je tužilaštvo dokazalo van razumne sumnje da je izvršen ratni zločin ubistvo iz tačke 9 optužnice", zaključio je on.

Sudsko veće: Događaji nakon 20. juna 1999. ne mogu se okarakterisati kao ratni zločini

Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da se događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine bivšim liderima tzv. OVK nakon 20. juna 1999. godine, po okončanju sukoba na Kosovu i Metohiji, ne mogu okarakterisati kao ratni zločini.

Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit kazao je, tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, da je Sudsko veće zaključilo da je najkasnije od kraja marta 1998. do 20. juna 1999. godine ili približno tog datuma, postojao nemeđunarodni oružani sukob između tzv. OVK i SR Jugoslavije, odnosno srpskih snaga.

"Sukob se vodio na Kosovu, ali se na određene delove severne Albanije koji su bili pod kontrolom OVK takođe primenjuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava koje regulišu taj sukob. Panel je pored toga zaključio da su krivična dela iz optužnice bila izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba ili bila povezana sa oružanim sukobom, čime je ispunjena pretpostavka povezanosti", kazao je Smit.

Kako je dodao, veće je utvrdilo da su žrtve bila lica koja uživaju zaštitu prema važećim normama međunarodnog humanitarnog prava, budući da u inkriminisanom periodu nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima. Osim toga, veće se uverilo da su sva četvorica optuženih bili svesni okolnosti koje ukazuju na postojanje nemeđunarodnog oružanog sukoba, povezanost događaja sa sukobom i zaštićenog statusa žrtava.

"Na osnovu tog zaključka, panel dalje nalazi da se kritični događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine nakon 20. juna 1999, dakle po okončanju nemeđunarodnog oružanog sukoba između OVK i SRJ, odnosno srpskih snaga kada su prestala da važe pravila međunarodnog humanitarnog prava, ne mogu okvalifikovati kao ratni zločini", kazao je Smit. 

Specijalizovana veća: Tužilaštvo dokazalo da su pripadnici OVK umišljeno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 98 lica, odnosno ratni zločin ubistvo.

Sudsko veće: Tužilaštvo nije dokazalo da su izvršeni zločini protiv čovečnosti

Sudsko veće Specijalizovanih veća u Hagu zaključilo je u predmetu protiv bivših vođa tzv. OVK, da  tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je postojao sistematski napad ili napad širih razmera usmeren na civilno stanovništvo, odnosno da tužilaštvo nije dokazalo da su pripadnici OVK ciljano napadali civilno stanovništvo u smislu zločina protiv čovečnosti. 

Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit kazao je, tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnost, da što se tiče postojanja sistematskog napada ili napada širih razmera na civilno stanovništvo kao uslova za zločine protiv čovečnosti, sudsko veće je zaključio da tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je postojao sistematski napad ili napad širih razmera usmeren na civilno stanovništvo. 

Kako je dodao Smit, veće je utvrdilo da su najkasnije od aprila 1998. do avgusta 1999. pripadnici OVK vršili dela nasilja i zlostavljanja nad civilnim stanovništvom širom Kosova i u određenim delovima severne Albanije koji su bili pod kontrolom tzv. OVK, vršeći, između ostalog, radnje navedene u članu 13 Zakona. 

Veće je, takođe, zaključio, kako je rekao Smit, da su te radnje predstavljale napad koji je bio i sistematski i širih razmera. 

"Međutim, panel je zaključio da tužilaštvo nije dokazalo, van razumne sumnje, da je taj napad bio usmeren na civilno stanovništvo. Konkretno, panel je zaključio da su, i pored toga što je postojala politika, odnosno plan, za ciljane napade na lica koja su smatrana protivnicima, žrtve mahom, a neke isključivo, birane i ciljano napadane na osnovu individualnih okolnosti, a ne na osnovu pripadnosti ciljanom stanovništvu. Panel se, dakle, nije uverio da lica koja su pripadnici OVK ciljano napadali u kontekstu ovog predmeta predstavljaju civilno stanovništvo u smislu zločina protiv čovečnosti", rekao je Smit. 

Dodao je da je panel zaključio da tužilaštvo nije pokazalo, van razumne sumnje, da su izvršena krivična dela progona, zatvaranja, drugih nehumanih postupaka, mučenja, ubistva i prisilnog nestanka lica kao zločini protiv čovečnosti.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar