Zimski prelazni rok retko kada donosi spektakularne poslove, ali ovog januara brojke su bile posebno neumoljive. Ne samo da transfera nije bilo mnogo, već su i iznosi jasno pokazali ono o čemu se već duže priča - srpski fudbaleri više nisu u fokusu evropskog tržišta.
U vremenu kada se za prosečne igrače bez problema izdvaja 30 ili 40 miliona evra, klubovi su za sve srpske fudbalere zajedno tokom januara potrošili 21,1 milion evra. To je suma koja ne dostiže ni trećinu najvećeg transfera Antoana Semenja ovog zimskog prelaznog roka u Evropi.
Pitanje koje se samo nameće glasi – zašto?Da li su slabiji rezultati reprezentacije ostavili trag na tržištu, da li je došlo do pada u proizvodnji kvaliteta ili smo jednostavno ispali iz trenda modernog fudbala? Kako god, brojke ne lažu.
Ratkov iznad svih - i iznad proseka
Ako je neko ovog januara spasio obraz srpskog fudbala, onda je to Petar Ratkov. Njegov transfer iz Salcburga u Lacio, vredan 13 miliona evra, čini više od polovine ukupnog iznosa potrošenog na sve srpske igrače zajedno.
Posebnu težinu ovom poslu daje činjenica da je Lacio klub koji retko ulazi u skupe transfere. Ipak, procena je bila jasna – 22-godišnji napadač ima potencijal koji vredi ulaganja, kako rezultatski, tako i finansijski.
Superliga izvozi - ali za sitniji novac
Drugi najveći posao realizovao je Stefan Bukinac, doskorašnji bek Vojvodine. Iako se dugo spekulisalo da bi mogao da ostane u Novom Sadu, švajcarski Jang Bojs odlučio je da plati 2,5 miliona evra i dovede ga u Bern.
Odmah iza njega nalazi se Jovan Milosavljević, koji je iz pančevačkog Železničara prešao u Malme za 2,2 miliona evra, što je jedan od retkih primera da švedski klubovi ozbiljnije investiraju u igrače iz Superlige.
Posle toga – nagli pad. Većina preostalih transfera realizovana je za iznose ispod milion evra, što dovoljno govori o trenutnoj percepciji srpskih fudbalera na tržištu.
Tako je Svetozar Marković plaćen 800.000 evra od slovačkog Slovana za transfer iz Viktorije Plzenj, a pažnju naše javnosti okupirao je, čak više od cene, Jovan Milošević. Partizan je sa pet miliona evra, obaveznih na leto, hteo da ga zadrži u Humskoj, ali je to bilo malo Štutgartu i poslao ga je u Bremen na pozajmicu da ga ima na oku u Bundesligi.
Ozbiljna finansijska injekcija stigla je na Karaburmu iz Poljske. Tamošnji ambiciozni drugoligaš Vječista iz Krakova poslala je 1,1 milion evra za tandem OFK Beograda Aleksandar Đermanović - Nikola Knežević.
Top10 zaokružuju još tri superligaška transfera. Dario Grgić je otišao u češku Sigmu iz Železničara, Stefan Leković na pozajmicu iz Crvene zvezde u portugalsku Estrelja Amadoru, a Radivoj Bosić je najskuplje plaćeni srpski fudbaler u našoj Superligi. Za njega je TSC izdvojio 150.000 evra i odveo ga iz niškog Radničkog.
Instagram printscreen/milosevic.jovan9
Tržište bez iluzija i jasna poruka klubovima
Možda i najjasniju sliku stanja daje činjenica da ni Crvena zvezda, kao finansijski najmoćniji klub u zemlji, nije videla domaće pojačanje vredno većeg ulaganja. Kada Zvezda plati 2,2 miliona evra za stranca Daglasa Ovusua iz domaće lige, a za srpske igrače ne – poruka je jasna.
Evropski klubovi ne štede kada prepoznaju vrhunski kvalitet i "markiranu robu". U ovom trenutku, srpski fudbaleri se, nažalost, ne nalaze u toj kategoriji. Tržište ih vrednuje kao opciju "na popustu", a u modernom fudbalu vredite tačno onoliko koliko je neko spreman da plati.
Zato i ne treba da čudi što rezultati reprezentacije izostaju. Transfer pijaca je često iskrenija od terena, a ona nam ovog januara nije bila naklonjena.
Ostavite komentar