BOGDANE, DAO SI NAM SVE I JOŠ MALO PREKO! Hvala ti i čekamo te - ne zbog onoga što igraš, nego zbog onoga što jesi

Teško je pisati ovo, a da se grlo ne stegne. U trenutku kad je sve mirisalo na veliku priču, na neku filmsku završnicu u kojoj kapiten vodi Srbiju do trona, stigla je vest koja je zaledila srca svih koji ovu igru nose u duši: Bogdan Bogdanović završio je Evrobasket.

Ne vraća se. Nema više "ajde još samo jedan meč", nema "stisnuće zube". Povreda je jača. Medicina je rekla svoje. A mi? Mi ćutimo i gutamo knedlu.

Sven Hoppe/dpa via AP

Pao je kapiten – ali ne i njegova borba

U utakmici protiv Portugala, činilo se da je sve pod kontrolom. Rutinska partija, sigurni poeni, mirna glava. A onda – taj jedan korak. Jedan trzaj. Pogled koji svi prepoznajemo. Bogdan staje, hvata se za zadnju ložu.

Svi smo znali. Samo nismo hteli da priznamo.

U danima posle toga bilo je nade. "Nije strašno", "možda samo istegnuće", "videćemo posle snimka".

Srpski inat se držao za slamku. A onda – hladan tuš. Povreda je takva da nema povratka. Ne ove godine. Ne na ovom Evrobasketu.

Šta sad?

Ostajemo bez čoveka koji nije samo kapiten. Bogdan je bio naš glas razuma, vođa bez galame, igrač koji preuzima kad gori. Onaj kome daš loptu kad više ne znaš šta da radiš. Onaj koji u tišini rešava, pa na kraju utakmice samo klimne glavom i ode prvi u svlačionicu. Bez pompe. Bez naslova. A opet – heroj.

Njegov broj ostaje u svlačionici. Njegova stolica na sastancima biće prazna. Ali ono što je ugradio u ovaj tim – to ne može da se povredi.

Ekipa mora dalje, ali...

Naravno, Jokić je tu. Jović raste iz meča u meč. Imamo i srce, i visinu, i pamet. Ali niko ne može da zameni Bogdana. Niti treba. Sad je na svima da pokažu ono što je on godinama pokazivao – da se ne igra samo rukama, već i glavom, i srcem, i karakterom.

Biće teško. I to je okej.

Tanjug/Jadranka Ilić

Poruka za kraj

Bogdane, nisi nas izneverio. Nikad nisi. Dao si sve. I još malo preko. Odmori, zaleči. Čekamo te. Ne samo zbog onoga što igraš – nego zbog onoga što jesi.

A mi? Mi ćemo sad malo da zaćutimo. Da pustimo pesmu. I da se nadamo da će ovaj tim, makar u tvoju čast – ići do kraja.

I ne zaboravite, ako je neko za prethodnih 12 godina pokazao posvećenost državnom timu, to je svakako Bogdan Bogdanović.

KOLIKA PAUZA ČEKA KAPITENA POGLEDAJTE OVDE.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar