DEVOJKAMA SE PRORIČE SUDBINA, A JABUKE NE SECITE NOŽEM! Etnolog Mina Jelesijević otkriva sve običaje za Petrovdan

Petrovdan, koji se obeležava 12. jula po gregorijanskom kalendaru, jedan je od najvažnijih praznika u pravoslavnom narodu i čuva niz običaja duboko ukorenjenih u tradiciju srpskog sela. O značaju Petrovdana i raznovrsnosti običaja u raznim krajevima Srbije govorila je za K1info i etnolog-antroplog i kustos Narodnog muzeja u Čačku Mina Jelesijević, koja ističe da ovaj praznik, posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, predstavlja spoj duhovnog i narodnog nasleđa.

„Petrovdan je praznik koji u mnogim sredinama ima i elemente svojevrsne zaštite – od bolesti, nepogoda i zlih sila. To najbolje pokazuje običaj paljenja lila, naročito rasprostranjen u zapadnoj Srbiji. Ove baklje od kore drveta pale se uoči Petrovdana, a veruje se da njihov dim i plamen čiste prostor od negativne energije“ – objašnjava Jelesijević.

„U selima širom Šumadije, Pomoravlja i Istočne Srbije, još se neguju običaji poput deljenja jabuka deci, koje se ranije nisu smele jesti dok 'sveti Petar ne dozvoli'. Jabuke se dele i za duše pokojnika, a na trpezama se obavezno nalazi posna hrana, jer se Petrovdan završava velikim postom koji traje nekoliko nedelja.“

„U Vojvodini se ponegde peku posebni kolači – 'petrovače', dok se u okolini Valjeva i dalje održavaju tradicionalne manifestacije poznate kao 'Petrovdanski dani', sa lilijadom, narodnim igrama i vašarom.“

Shutterstock/Privatna arhiva

„Praznici poput Petrovdana podsećaju nas na to koliko je narodna tradicija čvrsto povezana s prirodom, obradom zemlje i ritmovima života. I danas, uprkos modernizaciji, mnoge porodice iz poštovanja prema precima i dalje obeležavaju ovaj dan na stari način“ – dodaje etnološkinja.

Petrovdan se slavi i kao krsna slava u mnogim domaćinstvima, dok je u crkvama širom zemlje služena liturgija i sečeni slavski kolači.

Veče pre praznika — “branje cveća” i “test zdravlja”

Najstariji član porodice trebalo bi da uveče pre praznika ubere po jedan cvet petrovca (primorka) za svakog ukućana. Te cvetove zabode u zemlju na skrivenom mestu. Sledećeg jutra proverava se stanje:

* Sveti cvet stoji pravo → ta osoba će biti zdrava,

* Cvet savijen ili uveo → ta osoba može imati zdravstvene poteškoće.

Paljenje lila

Večernje paljenje buktinja (lila) od mlade kore breze ili trešnje na trgovima i raskrsnicama — posebno među decom i mladima. Ovaj ritual priziva zdravlje i blagostanje za ljude i stoku.

K1info/wikipedia.org/Youtube printscreen/BN TELEVIZIJA

Jabuke i kolač “petrovača”

Jabuke se na ovaj dan ne seku nožem, ne lome se niti bacaju — veruje se da bi to moglo privući grad i uništiti useve.

Porodice poklanjaju jabuke komšijama ili nose u crkvu na osvećenje.

Od jabuka se pravi tradicionalni kolač “petrovača”, u kojem učestvuju deca i odrasli.

Zdravlje stoke i rad

Ujutru na Petrovdan se u pojedinim selima stoka prska vodom za zdravlje, a čobani pletu venčiće koje stavljaju na rogove stoke. Petrovdan je dan odmora. Ne rade se teški poljoprivredni poslovi — posebno se ne uprežu konji u kola. Ne počinju se novi poslovi, jer se veruje da bi to donelo lošu sudbinu. Petrovdan simbolički označava kraj Apostolskog posta. Na taj dan se jede posna hrana (riba, povrće, maslinovo ulje), a neretko se uz to služi i vino, ali merena i sa poštovanjem.

Shutterstock

Predviđanje sudbine devojaka

Devojke koje su 7. jula posejale žito gledaju tog dana stanje klica: ako se one saviju u oblik prstena, veruje se da će se ta devojka uskoro udati.

Pravoslavni vernici prisustvuju liturgiji u crkvi i pristupaju pričešću. Domaćinstvo ukrašava ikonama svetog Petra i Pavla, pali sveće i praktikuje tišinu i zahvalnost.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar