BEZBEDNOST U ŠKOLAMA OD KAPIJE DO UČIONICE Kako se podiže bezbednosni štit - profesor Milan Krajnc sve objasnio

Akademik prof. dr. Milan Krajnc je jedan od vodećih stručnjaka u svetu na polju psihološkog profilisanja i bezbednosnih strategija.

Preko 20 godina sarađuje sa različitim bezbednosnim službama širom sveta, od Evrope i Bliskog Istoka do Azije i Amerike, na projektima prevencije i rane detekcije bezbednosnih pretnji. Njegov pristup kombinuje psihološku analizu, veštačku inteligenciju i etički video nadzor sa ciljem da se pretnje prepoznaju i neutrališu pre nego što dođe do incidenta.

S obzirom da počinje nova školska godina, te se bezbednost u školama smatra prioritetom, profesor Krajnc objašnjava koje su to pretnje sa kojima se najmlađi mogu suočiti, kako ih razvrstati i kako poboljšati bezbednost u školama, ali i vrtićima koristeći najmodernije tehnologije.

“Prva grupa pretnji u školama su fizičke pretnje – oružani napadi, unošenje opasnih materija, fizičko nasilje među učenicima. Ove situacije su najvidljivije, ali često dolaze kao posledica dužeg niza neprepoznatih znakova upozorenja.
Druga grupa su digitalne pretnje, sajber-napadi na školske sisteme, krađa podataka, digitalno uznemiravanje i širenje govora mržnje.
Treća grupa su psihološke pretnje, odnosno vršnjačko nasilje, izolacija, dugotrajno izlaganje stresu, što može dovesti do ekstremnog ponašanja”, objašnjava profesor Krajnc.

K1info/Freepik/Shutterstock

Da bi se te pretnje predupredile i povećala bezbednost najmlađih, potrebno je uvesti ili su već uvedene, najmodernije tehnologije koje bi predupredile moguće pretnje i incidente. To je već praksa u razvijenim zemljama sveta.

“Najveća pretnja je ona koju ne vidimo na vreme. A da bismo je videli, moramo spojiti ljudsku procenu i tehnologiju, i to na način koji štiti i bezbednost, i dostojanstvo svakog učenika. Pametni softveri i AI video nadzor pružaju mogućnost praćenja i analize okruženja u realnom vremenu. AI sistemi danas mogu detektovati neovlašćeni ulazak, prepoznati opasne predmete, analizirati ton i gestikulaciju za prepoznavanje konflikta u nastajanju, pa čak i mapirati obrasce kretanja učenika kako bi identifikovali izolovana područja gde može doći do problema. Međutim, etički okvir je obavezan. Snimci moraju biti čuvani i obrađivani u skladu sa zakonima o zaštiti privatnosti. AI mora biti kalibrisan tako da minimizira lažne uzbune i spreči diskriminaciju. Transparentnost prema roditeljima i učenicima, uz jasne protokole o tome ko ima pristup podacima i kako se oni koriste, ključna je da bi ovakvi sistemi bili prihvaćeni”, pojašnjava Krajnc.

 

Sve ovo, što će se primenjivati i u Srbiji, već ima svetska iskustva u upotrebi pametnih softvera i AI tehnolologije u povećanju bezbednosti, te je dalo odlične rezultate.

“Na globalnom nivou, vidimo da škole koje su integrisale AI nadzor u kombinaciji sa obukom nastavnog osoblja beleže i do 70% manje ozbiljnih incidenata. Primeri iz Skandinavije pokazuju kako se AI koristi da prepozna znake vršnjačkog nasilja na školskim dvorištima i u hodnicima, dok u Singapuru ovakvi sistemi prate i psihološke pokazatelje, poput neobično dugog zadržavanja učenika u izolovanim prostorima”; dodaje professor Krajnc.

Upotreba modernih tehnologija je neophodna svakako da bi se povećala bezbednost, ali tu se naravno i postavlja pitanje zaštite privatnosti, jer svaka tehnologija osim što donosi dosta dobrih stvari, može napraviti i greške. Zato je neophodno biti obazriv i primeniti precizan zakonski okvir.

Twitter screenshot

“Moja poruka je jasna. AI video nadzor sa etičkim okvirima može igrati ključnu ulogu u ranom prepoznavanju rizičnih ponašanja. Kamere sa softverom za analizu kretanja i ponašanja mogu identifikovati znakove agresije u nastajanju – podignut ton, gestikulaciju koja ukazuje na konflikt, neobične obrasce kretanja ka izolovanim mestima ili grupisanje učenika na neuobičajen način. Integracija sa školskim bezbednosnim protokolima omogućava da se ovi signali odmah prenesu osoblju, koje može preventivno reagovati. U zemljama poput Japana, ovakvi sistemi ne samo da detektuju fizičko nasilje, već i promene u rutinskom ponašanju učenika – na primer, učenik koji iznenada prestane da posećuje svoje uobičajeno društvo ili se češće povlači u osamu. Ovi obrasci mogu ukazivati na psihološku krizu koja, ako se ne prepozna na vreme, može eskalirati u nasilno ponašanje” objašnjava Krajnc.

Naravno, tehnologija ne može i ne sme u potpunosti da zameni ljudski kontakt. AI je tu da bude “drugo oko” koje nikada ne spava, ali konačna procena i reakcija uvek mora doći od obučenih nastavnika, školskih psihologa i bezbednosnog osoblja. Etika je ključ: podaci moraju biti zaštićeni, a analize vođene isključivo s ciljem prevencije i zaštite, nikada stigmatizacije.

“Rana detekcija profila rizičnih osoba ne znači njihovo etiketiranje, već pružanje podrške pre nego što dođe do incidenta. Moj rad u međunarodnim timovima pokazao je da kombinacija edukacije nastavnog osoblja, otvorene komunikacije sa učenicima i odgovorne upotrebe AI nadzora može smanjiti ozbiljne incidente i do 80%. Pametni softveri takođe mogu integrisati podatke iz različitih izvora – od video kamera, senzora na ulazima, do digitalnih komunikacionih kanala i na osnovu tih podataka davati precizne riziko-procene. Kada je sve to povezano sa jasno definisanim protokolima, reakcija postaje brza, koordinisana i efikasna. Međutim, etički okvir je neophodan. To znači da sistemi moraju biti transparentni, da roditelji i učenici znaju kako se podaci prikupljaju i koriste, a pristup snimcima i analizama mora biti strogo ograničen na ovlašćene osobe. Tako se stvara poverenje i sprečava osećaj kontrole radi kontrole. Ukratko, moderne tehnologije nisu samo alat za nadzor, već partner u izgradnji bezbednog i podržavajućeg okruženja. Kada su postavljene etički, one štite i fizičku sigurnost i ljudsko dostojanstvo”, zaključuje profesor Krajnc.

 

 

 

 

 

Ostavite komentar