OBIČAJI ZA PREPODOBNOG JOVANA RILSKOG Ovo danas ne bi trebalo da radite

Pravoslavna crkva danas, 31. avgusta, obeležava uspomenu na prep. Jovana Rilskog, velikog podvižnika i zaštitnika bugarskog naroda, ali i celog pravoslavlja. Rođen je u mestu Skrino, blizu Sofije, u vreme cara Borisa, od siromašnih, ali pobožnih roditelja. Još kao mladić opredelio se za život u molitvi i tihovanju, pa se zamonašio i povukao u planine.

Shutterstock

Život u samoći i iskušenjima

Nakon što se udaljio od sveta, Jovan se nastanio u divljim gorama, u pećini. Tamo je podnosio mnoge muke – ne samo od demona, nego i od ljudi: razbojnika, pa čak i od sopstvene rodbine. Kasnije je prešao u planinu Rilsku, gde je živeo u šupljem drvetu, hraneći se travom i bobom koji je, kako kaže predanje, tu nikao po Božijem promislu.

Godinama nije viđao ljude, dok ga slučajno nisu otkrili čobani tražeći izgubljene ovce. Od tada, vest o podvižniku počela je da se širi, a narod je počeo da dolazi tražeći utehu, molitvu i pomoć u bolestima.

Shutterstock

Sveti savetnik i iscelitelj

Slava o Jovanu stigla je i do cara Petra bugarskog, koji je lično posetio svetitelja i tražio njegov savet. Mnogi su se podviznici doseljavali u njegovu blizinu, želeći da žive po uzoru na njega. Tako je oko njegove kelije nastao manastir koji će postati jedan od najvažnijih stubova pravoslavlja – čuveni Rilski manastir.

Upokojenje i mošti

Sveti Jovan upokojio se mirno u Gospodu 18. avgusta 946. godine, u sedamdesetoj godini života. Njegove mošti su kroz vekove putovale – iz Sofije, preko Mađarske i Trnova, da bi se na kraju vratile u Rilski manastir, gde i danas počivaju kao uteha i sila za pravoslavni narod.

Shutterstock

Svetionik kroz vekove

Rilski manastir vekovima je bio mesto molitve i duhovne snage, naročito u vreme bugarskog robovanja pod Turcima. Sve do danas, ime prepodobnog Jovana Rilskog ostaje simbol istrajnosti u veri, podvižništva i nade.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar