GRAD TUČE NA ĐURĐEVDAN! Šta kažu verovanja i običaji o ovom nevremenu?
podeli vest:
Na Đurđevdan, 6. maja, u Srbiji su zabeležene jake padavine i nevreme, što je izazvalo različite reakcije među građanima. Prema narodnim verovanjima, ovakav vremenski fenomen može se tumačiti kao znak loših predznaka, a padavine, posebno grad, često se povezuju sa izazovima i teškoćama koje bi mogle pratiti godinu.
Đurđevdan je praznik sa jako mnogo narodnih običaja, ali i magijskih radnji koje su nam ostale od paganskih prekada, vezanih za zaštitu, zdravlje i plodnost.
Mnogi ljudi u Srbiji veruju da nevreme na Đurđevdan ukazuje na to da će predstojeća godina biti puna izazova, ali i mogućnosti za prevazilaženje teškoća. S druge strane, neki tumače ovakve vremenske pojave kao znak da će narod morati da se bori sa poteškoćama, ali da će na kraju izaći jači.
Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
Iako su ovakva verovanja prisutna u mnogim delovima Balkana, savremeni pristup ovakvim vremenskim uslovima svodi se na obične meteorološke pojave, koje ne nose nužno duboko značenje. Bez obzira na to, Đurđevdan ostaje dan kada se, pored proslava i običaja, posvećuje pažnja i vremenskim prilikama, koje, prema narodnim verovanjima, mogu uticati na predstojeće mesece.
Ovaj praznik vezuje se za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.
"Nekada su devojke i momci iz sela oko Stare planine odlazili na proplanak, okitili drvo i dočekivali to prvo đurđevdansko jutro, uz pesmu, igru i vatru, slično kako i mi danas proslavljamo", kaže Aleksandar Repedžić.
U severoistočnoj Srbiji, kod Vlaha, Đurđevdan je jedan od bitnijih praznik u kalendarskoj godini, pre svega među stočarima.
"Ko je imao ovce, prave se bačije na Đurđevdan, ako vas neko pozove po imenu, ne smete da se odazovete jer se verovalo da će ovce ostati bez mleka. U pirotskom kraju od vrbovog lišća su se pravili venci", dodaje Repedžić.
BONUS VIDEO:
Ostavite komentar