GRUZIJA – RAJ NA ZEMLJI Kolevka vina i pravoslavlja, zemlja bogate istorije, vrhunske hrane i zapanjujućih pejzaža

Priznajem. Teška srca. Postoji zemlja gde se bolje jede nego u Srbiji. I gde se piju vrhunska vina. Za mojih pola veka obišao sam pola planete i gde god da sam bio jedva sam čekao da se vratim kući i domaćoj hrani. A onda sam otkrio Gruziju...

Ušuškana između Kavkaza i Crnog mora, Gruzija je zemlja koja se poslednjih godina tiho, ali uporno probija na turističkoj mapi Evrope. Sa bogatom istorijom, živopisnim pejzažima i izuzetnom gastronomijom, ova bivša sovjetska republika predstavlja otkrovenje za putnike željne autentičnih iskustava. Za čitaoce iz Srbije, Gruzija je naročito zanimljiva jer kombinuje dve nama bliske vrednosti – ljubav prema dobroj hrani i poštovanje pravoslavne tradicije.

Putovanje kroz Gruziju gotovo uvek počinje u Tbilisiju, glavnom gradu koji leži u kotlini reke Mtkvari (na zapadu poznata kao Kura). Nezaobilazan je Stari grad koji odiše šarmom prošlih vekova. U vijugavim uličicama smeštene su tradicionalne kuće s balkonima, brojni restorani, barovi i galerije. Ulice su uske i kaldrmisane, fasade šarene, balkoni od drveta vise nad prolaznicima, a mirisi iz tradicionalnih restorana mame i one koji nisu gladni.

Inače, bogatstvo neke porodice u staroj Gruziji se merilo po tome kakav i koliki balkon imaju i kakvi su im tepisi u kući. Stoga je grad prepun razolikih balkona, a Gruzini, koji svoju zemlju zovu Sakartvelo često kažu da je ona "Balkon Evrope" nadomak Azije. Zapadni termin za ovu zemlju je Džordžija, dok smo mi preuzeli ruski naziv Gruzija.

U Tbilisiju ne treba propustiti šetnju do tvrđave Narikala i penjanje žičarom da bi uživali u panoramskom pogledu s vrha pored statue Majke Gruzije. Preporučuje se poseta Abanotubaniju – kvartu čuvenih sumpornih kupatila koje je, kako legenda kaže, koristio i Aleksandar Makedonski.

Za srpskog putnika, gruzijska kuhinja ima nešto poznato – iako drugačija, ona nosi istu dušu. Kao i kod nas, sofra je mesto okupljanja, zajedništva i gostoprimstva. Gruzini vole da jedu dugo, polako, uz zdravice i pesmu. Na trpezi je uvek barem 20 različitih jela, različite salate, sosevi i mnogo mesa i sira.

Najčuvenije jelo je hačapuri – pecivo punjeno sirom, koje će mnoge podsetiti na kombinaciju pite i proje, ali sa specifičnim lokalnim šmekom. Tu su i hinkali, velike knedle punjene mesom, koje se jedu rukama, uz poseban ritual "ispijanja" bujona.

Za ljubitelje mesa, nezaobilazan je mcvadi – gruzijski roštilj na ražnju, sličan našem ražnjiću, ali sa aromama korijandera, nane i drugih začina. Specijalitet je i teleća džigerica koju Gruzini jednostavno zovu - džigera!

Poređenje sa Srbijom? Gruzijska kuhinja je nešto aromatičnija, sa više bilja i orašastih plodova, dok srpska nudi masnija i jednostavnija jela. Ali ono što ih spaja jeste – ljubav prema trpezi i časti domaćina.

Uz sve to, pije se vino – i to najstarije vino na svetu. Gruzini gaje tradiciju vinogradarstva dužu od 8.000 godina. Vino čuvaju u glinenim amforama poznatim kao kvevri. Preporučujemo da probate saperavi (crveno) i rkatsiteli (belo), a za hrabrije – obavezno nazdraviti domaćom čačom, rakijom koju Gruzini piju uz smeh i pesmu, baš kao i mi. I uz nazdravljanje u slavu pobede!

Gruzija je pravoslavna zemlja duboko ukorenjena u veri i tradiciji. Za srpskog posetioca, poseban utisak ostavljaju manastiri, neobični ikonopisi i tišina koja poziva na unutrašnji mir. Gruzija je druga zemlja na svetu, posle Jermenije, koja je prihvatila hrišćanstvo još 337. godine, odnosno prva pravoslavna država.

Manastir Jvari, iz 6. veka, uzdiže se iznad ušća reka Aragvi i Mtkvari. Njegova asketska arhitektura i pogled na bivšu prestonicu Mchetu ostavljaju bez daha. U manastiru se nalazi postolje (originalno) i krst (naknadno obnovljen) koji je po predanju podigla Sveta Nino (Nina), utemeljiteljka hrišćanstva u Gruziji. Zanimljivo da i tu imamo nešto zajedničko - najveći naš svetitelj Sveti Sava i Sveta Nina slave se istog datuma - 27. januara po novom kalendaru.

Svetitskhoveli katedrala, sagrađena u 11. veku, mesto je gde se, prema predanju, čuva odora Isusa Hrista. Katedrala je pod UNESCO zaštitom i duhovno je srce naroda. U ovoj crkvi se nalazi i čudotvorna ikona Bogorodice Iverske, neobično poštovane širom pravoslavnog sveta!

Gruzijska crkva, kao i Srpska pravoslavna crkva, neguje autokefalnost, kontinuitet i narodnu vezu s verom – što stvara osećaj bliskosti i topline svakome ko je kršten u pravoslavnoj veri.

Na sat i po vožnje od Tbilisija nalazi se Gori – grad poznat kao rodno mesto Josifa Visarionoviča Džugašvilija, poznatijeg kao Staljin. Centralna atrakcija je Staljinov muzej, u kojem su izložene njegove lične stvari, dokumenti, ali i njegov čuveni oklopni vagon u kom je putovao širom SSSR-a. Ispred muzeja nalazi se i kuća u kojoj je Staljin rođen – drvena koliba koju su konzervirali sovjetski vlastodršci.

Bez obzira na ideološke stavove, poseta ovom muzeju predstavlja svojevrsno putovanje kroz vreme, koje govori koliko je prošlost još uvek prisutna u kolektivnom sećanju ovog naroda.

Još jedno čudo gruzijske istorije jeste Uplistsikhe, pećinski grad koji je nastajao vekovima. Prolazite kroz pećinske hodnike, svetilišta, vinski podrum i pozorište – sve isklesano u steni visoko iznad reke Mtkvari.

Ovaj arheološki kompleks datira još iz prvog milenijuma pre nove ere, a korišćen je sve do kasnog srednjeg veka. Hodajući kroz hodnike, stepenice i prostorije isklesane u steni, posetilac stiče osećaj da se nalazi u nekom fantastičnom svetu iz bajki.

Na vrhu se nalazi mala crkva iz 9. veka, a pogled sa ove visine ostavlja bez daha.

Gruzija nije samo destinacija, ona je doživljaj. Zemlja u kojoj je gost svetinja, a gostoprimstvo način života. Gde se večera pretvara u slavlje, a poseta manastiru u tiho preispitivanje. Gde vas ne pitaju odakle ste, već da li ste gladni.

Njeni ljudi su toplog srca, a njihov odnos prema gostu duboko je ukorenjen u kulturi. U Gruziji gost nije turista – on je dar od Boga. Zato nije ni čudo što se mnogi posetioci iznova vraćaju.

Za sve one koji traže spoj istorije, prirode, vrhunske hrane i autentične kulture – Gruzija je pravi izbor.

Za putnike iz Srbije, Gruzija nije "daleki svet" – to je zemlja bliska duši, jeziku, ukusu i veri. I upravo zbog toga, Gruzija se ne posećuje – Gruziji se vraća.

✈️ KAKO STIĆI?

Dobra vest za sve koji planiraju put: od 15. juna, Er Srbija je uspostavila direktan let između Beograda i Tbilisija. Nacionalna avio-kompanija leti tri puta nedeljno – iz Beograda ponedeljkom, četvrtkom i nedeljom, dok su povratni letovi iz Tbilisija organizovani utorkom, petkom i nedeljom. Let traje nešto manje od tri sata, što Gruziju čini lako dostupnom i idealnom za kraći ili duži odmor.

Tagovi: