Novogodišnji i božićni praznici u Srbiji tradicionalno su vezani za bogatu trpezu, duge večeri uz hranu i piće, kao i višednevna okupljanja sa porodicom i prijateljima. I dok se povremeno prejedanje često opravdava rečenicom „praznici su“, stručnjaci upozoravaju da problem nastaje onda kada takav obrazac ponašanja traje danima i preraste u naviku. Posledice se ne ogledaju samo u višku kilograma, već i u ozbiljnom opterećenju organizma.
Nutricionistkinja Milka Raičević, osnivačica Udruženja „Svi na vagu“, koje pruža besplatnu stručnu pomoć, edukaciju o pravilnoj ishrani i merenje telesnog sastava ekskluzivno za K1info objašnjava gde je granica između povremenog uživanja i štetnog prejedanja.
„Ako se prejedanje desi povremeno, za Novu godinu ili Božić, to samo po sebi nije problem. Tada je potrebno da se organizam odmori – da se odspava, da se napravi pauza od hrane i da se potom nastavi sa uobičajenim režimom ishrane. Problem nastaje kada prejedanje postane svakodnevno i kada konstantno unosimo mnogo više hrane nego što nam je potrebno“, ističe Raičević.
Prvi signali da organizam trpi
Kako kaže, telo vrlo brzo šalje signale da je preopterećeno. „Prvo primećujemo da imamo višak kilograma, da smo stalno naduti, da imamo gorušicu, da smo pospani, umorni i bez energije. Ljudi često misle da su iscrpljeni zbog praznične atmosfere, a zapravo je uzrok loša kombinacija hrane, alkohola i nedostatka kretanja.“
Upravo ti simptomi su razlog zbog kog se mnogi, nakon nekoliko dana praznične ishrane, osećaju lošije nego pre odmora.
Poseban problem tokom praznika predstavlja alkohol. „Jedno od osnovnih pravila je da nigde ne idemo gladni. Ako znamo da ćemo piti alkohol ili nazdravljati, dobro je da prethodno pojedemo nekoliko maslina ili supenu kašiku maslinovog ulja, kako bismo zaštitili želudac“, savetuje Raičević.
Ona naglašava da je važno ne mešati različite vrste alkohola i da se ograničimo na jednu vrstu pića. „Često se krene sa aperitivima, zatim sa zdravicama, pa se nastavi sa žestokim pićima, vinom ili pivom. To je veliki šok za organizam. Bolje je popiti pola čaše nego nekoliko čaša zaredom.“
Dodaje i da je voda često najbolji izbor uz nazdravljanje, jer pomaže da se jetra i digestivni sistem rasterete.
Slava, trpeza i zamke prazničnog stola
Govoreći o slavama i prazničnim okupljanjima, Raičević ističe da nije neophodno probati sve. „Svaka domaćica zna koje joj je jelo favorit i šta najbolje priprema. Nema potrebe pojesti sve što je na stolu. Dobro je da obrok započnemo salatom, jer ona daje zapreminu i brže stvara osećaj sitosti.“
Masna, pohovana hrana, majonezi i velike količine slatkiša, upozorava, dodatno opterećuju želudac. „Kombinacija masne hrane, alkohola i slatkog dovodi do gasova, nadimanja i širenja želuca. Dešava se da ljudi završe u Hitnoj pomoći, a zapravo imaju gasove i preopterećen digestivni sistem.“
Na listi najproblematičnijih prazničnih namirnica nalaze se pečenja, razne salate sa majonezom, sarme sa sušenim mesom, prebranac i kiseli kupus. „Ova jela sadrže velike količine soli, aditiva, nitrata i nitrita. Zato nismo umorni samo od količine hrane, već i od njenog sastava“, objašnjava nutricionistkinja.
Prema njenim rečima, tada dolazi do poremećaja signala sitosti. „Mozak i želudac nisu usklađeni, signal da smo siti kasni, pa jedemo dok nam se ne smuči. Sutradan se javljaju dijareja, mučnina ili čak žučni napadi.“
Psihološki aspekt: zašto jedemo više nego što treba
Praznici nisu samo hrana – oni nose emocije, stres, ali i potrebu za opuštanjem. „Neki ljudi tokom praznika samo jedu, neki samo piju. Alkohol dovodi do dehidratacije, mamurluka, povraćanja i bolova u mišićima“, kaže Raičević.
Dodaje da je česta greška pokušaj brzog „popravljanja štete“ – gladovanje, detoks dijete ili tablete za pražnjenje creva. „To dodatno iscrpljuje organizam. Ako već treba nešto uzeti, crni ugalj je najbezbednija opcija jer vezuje toksine.“
Pravi oporavak, naglašava, ne znači gladovanje. „Detoks je da se odmorite, da odspavate, da se blago krećete i da jedete laganu hranu – supe, čajeve, rasol, pirinač, bananu, tostirani hleb ili krompir u ljusci.“
Čajevi od nane, đumbira i kamilice mogu pomoći da se želudac smiri i varenje poboljša.
Kako treba da izgleda zdrava svakodnevna ishrana
Raičević ističe da ishrana treba da bude jednostavna i redovna. „Tri obroka dnevno, dovoljno vode i vlakana. Pola tanjira treba da bude salata, zatim šaka proteina – meso, pasulj ili varivo, uz nekoliko kašika povrća i jednu krišku hleba.“
Posebno naglašava da hleb ne treba izbacivati. „Može biti i beli i integralni, ali je dobro da se zamrzne i potom tostira. Tada skrob postaje rezistentan i povoljniji za varenje.“
„Umerenost, fizička aktivnost i dovoljno sna – to su tri zlatna pravila. Gladovanje nije rešenje. Kada ste gladni, niste svoji. Najveći problem savremenog čoveka je sedenje – čak i sobni bicikl je bolja opcija od višesatnog gledanja televizije“, poručuje Raičević.
Zaključak je jednostavan: praznici treba da budu vreme uživanja, ali ne na štetu zdravlja. Kratkoročno prejedanje može da se oprosti, ali dugoročne navike u ishrani ostavljaju posledice koje se osećaju mnogo duže od prazničnog raspoloženja.
Ostavite komentar