SPAS ZA PARADAJZ NA 40 STEPENI Provereni domaćinski trikovi za velike žege

Novi toplotni talas neumoljivo stiže, meteorolozi najavljuju i do 40 stepeni, a to znači – muke za povrće u plasteniku. Najviše strada paradajz, i to naročito ako nije kalemljen. Ali ima načina da mu se pomogne!

Shutterstock

Kalemljeni paradajz – otporniji, jači, rodniji

Iskustvo mnogih povrtara pokazuje da kalemljeni paradajz bolje podnosi velike vrućine. Nije ni čudo – kod kalemljenja se koristi podloga poput plavog patlidžana, koji je po prirodi otpornija biljka. Otporan je na sušu, bolesti i štetočine (osim krompirove zlatice), a kada se spoji s plemkom, odnosno sortom paradajza, dobije se biljka koja daje krupnije, bolje obojene plodove i to u većim količinama.

Ukoliko se redovno zaliva i prihranjuje, kalemljeni paradajz može da rodi i duplo više po stablu nego običan. Naravno, i njega treba negovati – skidati donje listove, zaperke i štititi od bolesti, ali ipak ima daleko veću šansu da preživi toplotni udar.

Shutterstock

Zasenjivanje i bela platna – ključ opstanka

I kalemljeni i obični paradajz pate ako je u plasteniku kao u rerni. Zato se preporučuje zasenjivanje – najbolje zelenim mrežama koje imaju stepen zasenjivanja 35–45%. Mreža sa 45% se pokazala kao najefikasnija.

Da bi efekat bio još bolji, može se povremeno prskati vodom ta mreža preko dana. Tu su i ventilatori koji cirkulišu vazduh, pa se snižava temperatura.

Jedan domaćinski trik koji sve više ljudi koristi jeste i postavljanje belog platna između redova biljaka. Belo odbija sunčeve zrake, pa biljke upijaju manje toplote, a više se hrane i razvijaju.

Shutterstock

I sunce i senka – prava mera za dobar rod

Neko bi pomislio da paradajzu treba samo sunce, ali kada je preko 40 stepeni, i on traži predah. Zasenjene biljke tokom jutra i večeri opet dobiju dovoljno svetlosti, a preko dana im se smanji toplotni stres – rezultat su zdravi plodovi i bogat rod.

Kalemljeni paradajz u takvim uslovima daje najbolje rezultate. Zato, ako se borite s vrućinama u plasteniku, razmislite o zaseni, belim platnima i – ako već niste – pređite sledeće godine na kalemljeni rasad. Više se isplati, a manje se muči.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar