TUJE IZUMIRU ZBOG KLIME? Evo zašto možda više ne bi trebalo da ih sadite

Dugi niz godina tuje su bile pravi hit – zimzelene, guste, lake za oblikovanje i odlične za privatnost u dvorištu. Mnogi su ih sadili uz ograde, praveći „zeleni zid” koji pruža mir i lepotu tokom cele godine. Ali vreme se menja, baš kao i klima, i danas se s pravom postavlja pitanje: Da li je vreme da se oprostimo od tuja?

Shutterstock

Zašto tuje više ne uspevaju kao nekad?

Tuje, naročito popularne sorte Smaragd i Brabant, poreklom su iz delova Kanade i SAD-a gde su uslovi hladni i vlažni. U našim uslovima, sve češće im smetaju sušne zime i vrela leta. Ove biljke jednostavno ne podnose nedostatak vlage – njihove iglice postaju smeđe, grane se suše i biljka više ne može da se oporavi.

Kada se jednom tuja osuši, nema nazad. Ni zalivanje, ni orezivanje neće joj pomoći. Iako se mnogi trude da ih spasu pomoću sistema "kap po kap" i malčiranja, to često nije dovoljno. Poseban problem predstavljaju potkornjaci, koji napadaju oslabljena stabla i ubrzavaju njihovo propadanje.

Shutterstock

Tuje u živim ogradama ne traju večno

U parkovima i šumarcima tuje mogu živeti decenijama, ali kada se sade kao živica, podložne su nepravilnom orezivanju, preširokom rastu i nedostatku svetla u donjim delovima. Ako ih ne oblikujete pravilno, počinju da propadaju i gube svoju dekorativnost. I tada, umesto zida od zelene čipke, ostaju beživotni smeđi stubovi.

Šta saditi umesto tuje?

Srećom, postoje odlične i prirodne alternative koje ne samo da su otpornije, već i korisnije za životnu sredinu:

Tisa (Taxus baccata): Podnosi i senku i sunce, lako se oblikuje, i što je najvažnije – njeni crveni plodovi su poslastica za više od 20 vrsta ptica.

Obični klek (Juniperus communis): Otporan, voli suvo i sunčano tlo, i ne oboleva od gljivičnih bolesti koje često pogađaju druge sorte.

Božikovina (Ilex aquifolium): Sporo raste, ali vredi čekati – crvene bobice i sjajni listovi oduševljavaju i ljude i ptice, čak i usred zime.

Grmoliki bršljan (Hedera helix ‘Arborescens’): Cveta kasno, što ga čini spasom za pčele i leptire u jesen. Ne penje se, već raste kao grm, idealan za živu ogradu.

Savet domaćina

Ako vam se suši tuja, ne očajavajte. Iskoristite trenutak da u baštu unesete više prirodnosti, otpornosti i koristi za lokalni biodiverzitet. Umesto da ulažete novac i trud u biljke koje više ne mogu da izdrže nove vremenske uslove, birajte one koje će trajati – i koje će vašu baštu učiniti življom, zdravijom i lepšom.

Za kraj – ne mora sve što je popularno da bude i najbolje. Vreme je za promenu, i priroda vam je već dala odlične opcije.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar