ŽIVI SA ŽIVIMA, MRTVI S MRTVIMA Pustite Sašu Popovića da na miru bude mrtav

Medijski mag Aleksandar Saša Popović sahranjen je pre četiri i po meseca. Kako stvari stoje na ovom svetu, on na onom još ne može da nađe mir, uprkos tome što je po pravoslavnom verovanju za to dovoljno 40 dana. Malo je reći da sam šokiran pojavama koje su se od dana njegove smrti usudile da javno govore neprimerene i krajnje ružne priče kako o njemu, tako i o načinu na koji je poslovao i gradio kako njihove propale tako i veoma uspešne karijere.

Popović je dostojanstveno nosio žig bolesti od koje je umro. Vest o smrti, sasvim razumljivo, nedeljama je bila okosnica tekstova o njemu, njegovoj porodici, životu, poslednjim rečima pa čak i o svemu materijanom što je ostavio iza sebe. Komemoracija i sahrana, očekivano su prenošeni čak i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Ipak, u celoj toj situaciji kao da su se našli i neki koji, usuđujem se da kažem, kao da su jedva čekali da se Popović preseli u nezaborav. Sašin nezaborav krajnje džukački počeli su da koriste da podsete na sebe, ali blateći njega! U ovoj kolumni neću navoditi imena onih koji Popovića javno ofiraju, ne zato što ne smem, već zato što u ovoj kolumni reklamu dobiti neće.

Sram vas bilo. Sve vas sram bilo, i davno zaboravljenu pevačicu zbog koje je Popović promenio pravila takmičenja „Zvezda Granda“, glorifikovao je, dao joj umetničko ime i šansu koju vidimo nije iskoristila, i danas veoma uspešnu astrološkinju koja je toliko dobra bila kao pevačica da je morala da se baci na „zvezdočitanije“, kao i veoma loše ofarbanog hitmejkera koji ne može da pljuje samo Sašu nego u celu priču mora da ubaci i Lepu Brenu, jer mu je ona velika rana. Sram bilo i sve ostale kojih u ovom trenutku ne mogu da se setim, ali to ne umanjuje fenomenološki značaj redova koje pišem.

Kako je to Saša do 28. februara 2025. godine bio okej šou-biznis radnik, a već 2. marta estradno-robovlasničko đubre broj 1?! Verovatno tako što mrtva usta ne govore, pa su se razjapile vilice onih koji su za nedostatak talenta, harizme, hita i upornosti rešili da okrive mrtvog i još neohlađenog Sašu. Kako to niko od njih nije progovorio dok je direktor Grand produkcije bio živ? Sećanje me dobro služi, bilo je nezadovoljnih i za njegovog života, ali ne sećam se da ih je vezivao za scenu Granda i da im nije dozvoljavao da napuste produkciju. Kada bi se tako nešto i desilo u izjavama je bio vrlo diplomatičan i poslovan. Puštao je da vreme kaže svoje, a gde su svi nezadovoljni koji su napuštali Grand danas jasno vidimo. Nekome je uspelo, nekome nije, Bože moj! U ljubavi, ratu i šou-biznisu je sve dozvoljeno.

O Saši Popoviću nakon njegove smrti loše govore samo oni koji se nisu ostvarili u šou-biznisu na ovaj ili na onaj način. Čak i loše ofarbani hitmejker, uprkos fascinantnim dostignućima u muzičkoj karijeri, pokazao je šta ga zapravo frustrira i boli. Pominje se i neka „žuta sveska“ sa tabelom dužnika?! Sve i da je tačno baš bi bilo zanimljivo da je ovo rečeno dok je Saša bio živ, pa da nam istu svesku i pokaže. Da nećete sada da je tražite od Suzane Jovanović? Konstataciju da je Popović pevačice terao da se oblače kao kurve, stvarno neću da komentarišem. Nisko o nekome ko ne može da odgovori! Umesto te žute trebalo bi da se otvori jedna „crvena sveska“ i da se popišu imena i prezimena svih koji Aleksandru Saši Popoviću ne daju da na miru bude mrtav. Tačka kom.

Živi bi trebalo da budu sa živima, a mrtvi sa mrtvima. Ako nećete da se Popovića setite po dobrom delu ili anegdoti onda ćutite, jer ništa niste raskrinkali samo ste nam pokazali koliko ste mali.

Tagovi: