O PESMO MOJA Muzike je previše, ali premalo je hitova

Uvek sam smatrao da je kod muzičkih izvođača hit merna jedinica za uspeh. Ako imaš hit, imaš sve. Istorija jugoslovenske i srpske muzike pamti i one koje bih fenomenološki mogao da opišem kao „jedan čovek-jedan hit“, ali uspešni su samo oni koji su zahvaljujući svom pevačkom umeću i harizmom uspeli da naređaju minimum pet do 10 mega-hitova u svojoj karijeri.

Da je lako umeti i znati kako, hit bi napravio i imao apsolutno svako. Ipak, sa istinskim hitovima je malo komplikovanija stvar. Autori ne mogu da mu odrede cenu, koliko god da ga naplate, ako je pravi hit, malo je novca, i ubedljivo je najskuplji onaj sledeći koji treba da se napiše, a da ga izvođač pronađe, plati i snimi.

Dejan Milicevic

Od početka ove godine nemoguće je prebrojati koliko je novih singlova i muzičkih albuma objavljeno, ali sa sigurnošću može da se konstatuje da je hitova do ovog trenutka bilo nula! Reći ćete da preterujem, ali ja zaista popularnu pesmu fenomenološki odvajam od hita. Popularna pesma kao takva ima rok upotrebe, najčešće nekoliko meseci do maksimalno godinu dana i to baš ako je publika i konzumenti onako rastegnu i nategnu. Hit ima neogranično dejstvo i moć. S godinama postaje sve bolji i bolji, hit se obično sa radio stanica, televizije i Jutjuba seli u kafanu, a popularna pesma u zaborav. Godinama smo svedoci da slušamo samo popularne pesme, novih hitova jednostavno nema. Pravi veliki, mega i giga hitovi koji su nadvisili svoje autore i izvođače ove godine napunili su po 25, 30, pa čak i 40 godina. Nisu to neke godine, da se razumemo to su pesme u svojoj najboljoj dobi, ali problematično je što nismo dobili još nekoliko novih.

Hiperprodukcija sa jedne i kriza autorstva sa druge strane stigli su u svoj pik, a u takvoj situaciji ostaje nam da šlušamo „tra-la-la“ i „bla-bla-bla“ pesmuljke. Muzika se već dugo i gleda, a teme pesama imitiraju život pa uglavnom slušamo pesme o duhovnoj sirotinji, brendiranim stvarima, skupim automobilima, šipkama i separeima, ljubavima za jedno veče i slomljenim srcima koja svojim štiklama uglavnom gaze neke dame sumnjivog morala i porekla, a veoma izveštačenog fizikusa.

Manično pratim nove muzičke zvezde, ali slušam isključivo stare hitove. Savremena pesma može samo da se zakiti cvetom, ali veštačkim, napravljenim od plastike bez realne boje i mirisa. Savremena pesma zvuči kao da ne želi da uđe u kafanu i u anale, ona kao da se kupuje i snima samo da bi se imalo opravdanje zašto je snimljen spot?! Teze se menjaju pa umesto hita dobijamo sve ono što u dobra stara vremena i nije bilo potrebno za nešto što je postajalo i ostajalo hitom.   

Ostavite komentar