PAŽNJA! IMAMO NOVI TREND Recikliranje kao metod kojim mnogi održavaju karijere

Dobro mi došli dragi čitaoci u još jednu kolumnu. Čini mi se da januar nema nameru da se završi i ne znam kako je kod vas, ali moj osećaj je kao da je 67. dan u mesecu.

Kada tromost prvog meseca u godini stavim u drugi plan, od skandala koji su ga koliko-toliko začinili na globalnom nivou bih izdvojio Bekamove, a na lokalnom Minu Kostić i Maneta Ćuruviju Kaspera. Srbija je posle 10 godina postala i prvak Evrope u vaterpolu, a ovo će biti i vest koja će obeležiti januar 2026. godine. Kako ovo nije sportska već estradna kolumna neću se baviti vaterpolistima, kako su mi Bekamovi daleko, a o njima sam već pisao, a pošto su mi Mina i Mane Kostić dosadili, vratiću se svojim omiljenim fenomenima.

Pisao sam vam o ozbiljnoj smeni muzičkih generacija i primetnom, a ozbiljnom nedostatku hita. Kako nove pesme traju svega nekoliko meseci, kao i većina karijera novih i mladih izvođača, sve je prisutniji broj pevača i pevačica koji svoje bitisanje na muzičkoj sceni i u javnom životu pravdaju recikliranjem. Možda vi niste, ali ja sam primetio da čim nekom izvođaču koji na sceni bitiše oko dve decenije propadne novi album, on ili ona pribegnu snimanju kavera spostvenih, a starih hitova. Odjednom u nedostatku novog hita, iako je album objavljen, sete se da imaju stare od pre deceniju ili dve, neki hit s početka karijere i onda bude „bum“. Bar pokušaj buma. Promene aranžman, snime novi sopot ili nešto što na to liči i pred sedmom silom, a sve zbog publike koja ih voli, glume da imaju novi projekat. Sve to liči na ostatke dobre i ukusne hrane sa slavske trpeze, recimo. Podgreju pesmu promenom aranžmana, uz „novi“ vizuelni identitet kao da su ostatke jela stavili na čist i skup tanjir i pravo pred goste, u ovom slučaju publiku. To je sasvim dovoljno da gostuju u televizijskim emisijima, daju izjave i smatraju, komentarišu aktuelnosti i na neki način ponovo budu u žiži interesovanja. Bar dva petka. Mnogima je to dovoljno.

Dejan Milicevic

Staro, iako dobro i kvalitetno podvaljivati kao novo je veliki promašaj uprkos tome što ga diktiraju kriza autorstva, nedostatak ideja, digitalizacija i nezainteresovanost publike da se ozbiljnije posveti nečemu što je novo. Uz reciklirane hitove, sve češće se u medijima recikliraju i davno ispričane priče koje su čuli i zapamtili čak i oni koji ne prate estradna i šou-biznis dešavanja.

Jedino što je u ovom sumanutom trendu tačno, dobro i neophodno je činjenica da reciklažom sopstvene diskografije ne može da se bavi onaj ko hit nema. To je jedina svetla tačka, ali meni nedovoljno sija i što je više koriste za spas sopstvenog diskografskog posrnuća postaje sve tamnija. Ako nema novog hita, pevaj stari, ali taj stari ne predstavljaj uz novu haljinu kao novi. Publici nije do haljine već do pesme. Ako pomoći nema onda je u redu sa se pomiriš sa činjenicom da tvoje beše si.

Pamet u glavu, jer reciklažom spostvenih hitova u novom ruhu definitivno utičete na smanjenje vrednosti tog hita koji imate, koji vas je proslavio ili učvrstio na muzičkom nebu. Bolje je živeti od stare slave nego pokušaj nove krunisati starim hitom u novom aranžmanu. Verujte mi.

SVE KOLUMNE MILIJA ČOLIĆA ČITAJTE OVDE.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar