ESTRADNI BADNJI DAN I BOŽIĆ Četrdeset i osam sati ljubavi, mira i sloge

Bez obzira što estrada i šou-biznis podrazumevaju glamur, jaka svetla pozornice, izvanredne vrline, talenat, uspeh, sreću, radost, emotivnu ispunjenost i bajku bez kraja, postoje samo dva dana tokom godine kada sve to nimalo nije važno. Verovali ili ne, ali ta dva fantastična dana su Badnji dan i Božić.

Najradosniji hrišćanski praznik jedini je povod da estradni radnici spuste loptu i sete se da su i oni samo ljudi od krvi i mesa. Samo tokom ova dva dana „okreće se ploča“, gleda se u retrovizor, prebiraju se sećanja i albumi uspomena, a publici i fanovima se servira ono najtužnije i najsetnije, sa akcentom da je tada, kada su bili niko i ništa, bilo najviše sreće. Božić je jedini dan u godini kada se svi estradnjaci slože u konstataciji da „nije sreća para puna vreća“, a da baš oni to istinski znaju.

Čini mi se da je od devedesetih godina pa sve do danas svake godine sve isto, ako ne i sve gore i gore, ako me razumete?! Na stranicama tabloida i u televizijskim prilozima pevači i pevačice se prosto utrkuju ko će verodostojnije objasniti u kakvom su siromaštvu živeli kada su bili deca i kako danas posebno cene ovaj blagdan. Badnjedarenje i božićarenje da tako nazovem tih famoznih 48 sati, podrazumeva sećanje na vreme sirotinje, oskudnu trpezu i san o boljim danima koji su svakako došli i koji se danas žive. Interesantno je da su čak i ovakve priče ilustrovane glamuroznim fotografijama njihove današnjice Oni koji su bili i ostali duhovna sirotinja na ovaj praznik hvale se sumom novca koju su potrošili na poklone. Ima i takvih. Dok se pevači fotografišu kako obaljuju badnjak, pevačice u javnost iznose spisak posnih i mrsnih specijaliteta koje su spremile. Volim Badnji dan i Božić, to su ta dva dana kada šou-biznisom vlada mir, sloga i ljubav.

Dejan Milicevic

Za kraj moram da naglasim da su mi za Božić ipak najdraže instagramuše, splavaruše i starletutke. Obožavam kada se ovaj soj javnog života naše zemlje obuče u narodnu nošnju, uhvati česnicu i fotografiše se sa osmehom „nevina sam u lakat“. Predivno je gledati ih kako poštuju tradiciju i veruju da poste svaki put kada su u krevetu sa muškarcem koji nema ženu ili devojku. Volim taj dan kada svi postaju tradicionalna i verujuća Srbija. Najviše volim što ova atmosfera traje samo dva dana!

P.S. Džabe vam tunjevina sa akcije, jer misli su vam mrsne. I da ne zaboravim, post nije objava na društvenim mrežama.

SVE KOLUMNE MILIJA ČOLIĆA ČITAJTE OVDE.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar