(NE)UMETNIČKA KRITIKA Nove pesme, šljokice, visoke štikle, rese, omaž Dragani i malo Brene

Pre dva dana jedna od tri najveće nove zvezde današnjice Tea Tairović objavila je još jedan muzički projekat. Pod nazivom Aska II ovo je drugi album ove godine, zapravo nastavak albuma Aska koji je objavljen u maju 2025. godine, a njen peti muzički projekat u karijeri. Aska II svakako pripada spisku onih albuma koji su se s nestrpljenjem čekali, jer su fanovi bili uzbuđeni kao mlade pred viđenje.

Projekat Aska II, koji nema veze sa vukom i Ivom Andrićem, broji 10 apsolutno novih pesama, koje kao većinski autor i producent potpisuje Tairovićeva. Album traje samo 25 minuta i 64 sekunde, svaka pesma ima spot, a od 10 numera jedna je i duetska.

Žanrovski album bih opisao kao „soft-core“ i osvetnički porno pop-folk.

Album otvara pesma „To mama voli“ koja predstavlja tipičan „teizam“ koji je pevačica uspela da izgradi u prethodnih pet godina. Prati je pesma „Da ti igram“ koja
traje svega 1 minut i 44 sekunde. Pesma brzog „kukotresnog“ i orijentalnog ritma tek što počne bude i „sekirom“ prekinuta rečju „marš“. Ovo je jedna od onih pesama u kojima Tea kuburi sa dikcijom pa su delovi teksta apsolutno nerazumljivi. „Kazni ga nek pati“ je probalada u kojoj Tea kune i proklinje u čemu je prilično dobra, jer joj ja u takvim pesmama najviše verujem. U spotu je sama i izvodi strastan ples, a u tome joj na današnjoj sceni nema premca. Mana ove pesme je samo deo na stranom jeziku. Dok su delovi na turskom u pesmi "Čok guzel", na prošlom albumu, legli kao "šamar budali", delovi na španskom jeziku u „Kazni ga nek pati“ su pomalo „krindž“, što bi rekli novi klinci koji me nazivaju dedom.

Duet „Santa leda“ koji Tea izvodi sa Barbarom Bobak je pesma koja mi se dopala na prvo slušanje. Tea voli duete, a nije čudno što je za ovaj izabrala svoju dobru drugaricu. Energetski su se sjajno uklopile, glasovi im se slažu, pesma nosi i vozi, a spot je baš kakav treba da bude! Bez straha da me shvatite pogrešno pesmu „Severna latina“ ne mogu da prokomentarišem. Ne razumem poruku i poentu
pesme, jer i ovde je najveći problem dikcija. Balada "Nemam ja godine" je spakovana u crno-beli spot. Ne volim Teu Tairović u srceparajućim i autodestruktivnim baladama, jer joj ne verujem u takvim interpretacijama.

„Hoću sa njim“ je pesma koja manirski pripada grčkom melosu i vraća nas u zlatno doba Grand folka koji je harao početkom XXI veka. I ova pesma nosi i vozi, a minimalna mana je što kraj refrena u tekstualnom smislu nema bolje rešenje.

Tekstopisac, nažalost, nije poentirao na ključnoj tački, pa umesto kulminacije na kraju refrena dobijamo „mlaku peglu“. Pesma „Oprostite sudija“ ispravlja grešku
i donosi refren kakav treba da ima odlična komercijalna pesma. Miks nekoliko muzičkih žanrova donosi nam svežu Teu i pesmu koja miriše na opus Dragane Mirković kada je na vrhuncu svoje karijere sarađivala sa Futom Radulovićem. Šta god da je bila namera ovo je ujedno i omaž Dragani Mirković i najoriginalnija pesma na albumu. Pesma „Vino“ koja se nalazi na poziciji broj devet je tu da popuni album.

Prati je spot pun boja, krzna, šljaštećeg nakita, zlatnih sandala sa visokim potpeticama i normalno, jedna elegantna čaša sa visokom stopom u koju
je sipano belo vino. Tamjanika, nadam se. Album zatvara numera „Šeki“. Mogu samo da napišem da Šeki ima samo jednu omiljenu pevačicu, a to je Lepa Brena.

Album je komotno mogao da bude objavljen i bez ove pesme. Konceptualno album Aska II nije „već viđen“, ali je očekivan. Hvala Bogu pa Tea uvek ima nove šljokice,

cirkone, kaiševe, štikle i rese. Kosa, kao simbol moći, joj je sa svakim albumom sve bujnija, duža i uvek me iznenadi koliko može da joj bude natapirana.

Teina popularnost se ne dovodi u pitanje. Ona je našla formulu koju je definitivno patentirala. Pesme koje peva su apsolutno i samo njen stil. Toliko joj odgovaraju da su bukvalno srasle sa njom. Dopalo se nekome ili ne Tairovićeva je podložna ozbiljnim kritikama, a to je suština posla kojim se bavi.

Nisam siguran da li nam je Aska II donela hit poput "Čok guzel", „Izrael i Palestina“, "Ova žena" ili "Hajde", ali sam siguran da je nastavak jedne lične priče i sna od kog Tea ne odustaje. Kod Tairovićeve zapravo najviše cenim rad na sopstvenoj diskografiji, a nagrada za to je što odavno nema tezge i nastupe, već koncerte.

SVE KOLUMNE MILIVOJA MILIJA ČOLIĆA PROČITAJTE OVDE.

BONUS VIDEO: