IZ KANCELARIJE DIREKTNO NA PIJACU! Ispovest saradnika Saše Popovića: „Tako je proveravao ko će biti zvezda, a kafu je pio na pumpi!“

Vreme na estradi deli se na period pre i posle njega. Iako je prošlo tačno godinu dana otkako nas je u Parizu napustio Saša Popović, njegov duh u „Grandu“ ne bledi. Njegovi najbliži saradnici, Vesna Milanović i Goran Petrović, prenose originalna sećanja na čoveka koji je, uprkos slavi, ostao „običan“ – onaj koji pije kafu na pumpi i savete traži od naroda na pijaci.

Vesna Milanović: „Grand je sinonim za Sašu“

PR Grand produkcije, Vesna Milanović, ističe da je nemoguće pričati o njemu bez osmeha, čak i kada je povod tužan.

„Sve vreme dok pričamo o Saši Popoviću imamo osmeh na licu. Neko će reći – zašto se ovi ljudi smeju kada je tužan povod? Ali vi ne možete da budete Sašin saradnik, prijatelj, a da kada pričate o njemu ne govorite sa osmehom. Svakog dana mi govorimo o njemu, ulazimo u njegovu kancelariju, tu su njegove stvari, sve je kao da nije ni otišao. Znam da zvuči kao fraza, ali zaista je tako. Mi smo svaki dan u kontaktu sa njegovom porodicom, Sašin sin radi sa nama, on je naš kolega. Grand je sinonim estrade – to je Saša Popović“, kaže Vesna i priseća se početaka njihove saradnje:

Prvi red

 

„Bilo je to 2001. godine dok sam bila urednik u jednom časopisu. Zvala sam ga da se dogovorimo oko intervjua. I od tada se više nikada nismo rastali. On je u međuvremenu postao moj poslodavac, prijatelj, mentor, učitelj… Sale je bio čovek trenutka. Uvek je znao šta običan gledalac ili kolege vole. Znao je da je najbolji, ali nije imao ego ni sujetu. Kada sam ga ubeđivala da nešto ljudi vole, on bi rekao: ‘Idemo na pijacu’, pa bi pitao ljude šta vole – i često bi bilo suprotno od onoga što sam ja rekla.“

Goran Petrović: „Voleo sam kad se izviče na mene“

Producent Goran Petrović naglašava da je Sašina strogoćа uvek bila protkana očinskom ljubavlju i neverovatnom skromnošću.

Prvi red

 

“Ja sam voleo kada se on izviče na mene, ali posle minut te zagrli i izljubite se. To nas je toliko motivisalo, jer me je teralo da budem bolji. Najviše je voleo da pije kafu na pumpi na Bežaniji. Ljudi su ga tamo obožavali. Tamo te odvede da piješ kafu. Nije patio od popularnosti, bio je normalan i običan“, priseća se Petrović.

Možda ga fizički nema, ali kako kažu oni koji su ga najbolje poznavali – dok god se o njemu govori, dok god muzika svira i svetla na sceni se pale, on je tu.

I zaista, malo je ljudi zbog kojih se vreme meri tako jednostavno – na ono pre i ono posle njih.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar