Kako je pisac Salman Ruždi postao Džozef Anton

Salman Ruždi, autor svetskog bestselera "Satanski stihovi", koji je u petak napadnut u Njujorku, želeo je, od proglašenja fatve 1989., da ga ne poistovećuju sa tom aferom.

- Moj problem je što me ljudi i dalje doživljavaju jedino kroz prizmu fatve - rekao je jednom prilikom Ruždi, koji želi da ga smatraju piscem a ne simbolom.

Ali uspon radikalnog islamizma poslednjih godina svodi ga na ono što je uvek bio u očima zapada: simbol slobode izražavanja i borbe protiv verske isključivosti.

Foto: Tanjug/AP

Već 2005. smatrao je da je fatva uvod za terorističke napade na SAD 11. septembra 2001. godine. A 2016. je rekao: - Moj slučaj bio je samo najava daleko većeg fenomena koji se sada tiče svih nas.

U svojim memoarima "Džozef Anton", objavljenim 2012., ispričao je koliko mu se život promenio kada je iranski Ajatolah Ruholah Homeini 14. februara 1989. pozvao sve muslimane sveta da ga ubiju jer su fundamentalisti ocenili da je njegovo delo "Satanski stihovi" bogohulno.

Život u ilegali

Od tada je prisiljen da živi u ilegali i pod policijskom zaštitom, neprestano menjajući skrovišta. Nazvao je sebe Džozef Anton po svojim omiljenim piscima, Džozefu Konradu i Antonu Čehovu. Morao je da trpi samoću, koju je pogoršao razlaz sa suprugom, američkom spisateljicom Merijen Vigins, kojoj su posvećeni "Satanski stihovi".

"Utamničen sam zapušenih usta... Želeo bih da igram fudbal sa sinom u parku. Običan, banalan život, za mene je nedostižan san", napisao je.

Ali od 1993., umoran od toga da bude "nevidljiv", počeo je više da putuje i nastupa u javnosti, još uvek pod nadzorom britanske vlade.

Sada je u Njujorku i do napada u petak živeo je gotovo normalnim životom, nastavivši da piše satirično i bez zadrške.

Foto: Tanjug/AP

Fatva mu nije ukinuta i mnogi prevodioci njegove knjige bili su napadnuti, ili čak ubijeni, poput Japanca Hitošija Igarašija, ubijenog 1991. godine.

- Prošlo je trideset godina - rekao je u jesen 2018. godine. - Sada je sve dobro. U vreme fatve sam imao 41 godinu, sada imam 71. Živimo u svetu u kojem se aktuelne teme brzo menjaju. Danas ima puno drugih razloga za strah, drugih ljudi koje treba ubiti...

Njegova knjiga, kako je objasnio, bila je "veoma pogrešno shvaćena".

- U stvari se radi o romanu koji govori o imigrantima iz Južne Azije u Londonu, i njihova religija bila je samo jedan aspekt te priče - rekao je.

Magični realizam

Kraljica Elizabeta proglasila ga je 2007. plemićem, na veliku žalost muslimanskih ekstremista.

Taj majstor magičnog realizma i čovek velike kulture koji za sebe kaže da je apolitičan, napisao je na engleskom petnaestak romana, priča za mlade, novela i eseja.

Salman Ruždi, čiji je maternji jezik urdu, rođen je 19. juna 1947. u Indiji, u Mumbaju, u porodici progresivnih muslimanskih intelektualaca koji nisu praktikovali religiju.

Gutao je indijske epove i učestvovao na verskim proslavama, kako hinduškim, tako i muslimanskim i hrišćanskim.

Sa 13 godina otišao je na školovanje u Englesku. Posle završetka Kembridža, radio je u Pakistanu kao televizijski producent. Izložen stalnoj cenzuri, vratio se u London gde je radio u marketingu.

Foto: P&W

Njegov prvi proslavljeni roman "Deca ponoći" dobio je Bukerovu nagradu 1981. Usledili su "Sram" (1985. proglašen najboljom stranom knjigom u Francuskoj), "Maurov poslednji uzdah", "Tlo pod njenim nogama", "Klovn Šalimar" i "Čarobnica iz Firence".

Ruždi često u svojim delima govori o Indiji i njenim odnosima sa zapadom i kritikuje manjak orijentira, što po njemu već dugo izaziva destabilizaciju u svetu.

Bivši predsednik Američkog PEN-a, velik ljubitelj nemačkog pisca Gintera Grasa i ruskog Mihaila Bulgakova, Ruždi se četiri puta ženio i razvodio. Poslednji put se razveo 2007., od glumice i manekenke indijskog porekla Padme Lakšmi.

Ostavite komentar