HOROR SCENARIO ZA ZAPAD Bečki ekonomisti tvrde: Putin ima para da rat vodi decenijama!

„Rusija može finansirati rat još dugo vremena!“ To je šokantna prognoza ekonomista u Beču. Dok dronovi i rakete pogađaju Ukrajinu, Kremlj sedi na prepunim ratnim bisagama. Stručnjaci Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIW) odgovaraju na pitanje koliko dugo Rusija može sebi da priušti rat sa brutalnom jasnoćom: veoma, veoma dugo. Otreznjujuća analiza eksperta Marija Holcnera glasi: „Sa finansijske perspektive, rat bi mogao da traje decenijama!“ Horor scenario za Ukrajinu i Zapad.

Zašto je Putinov novčanik toliko pun

Ali zašto Moskva ima toliko novca? Postoji nekoliko važnih razloga za to. Iako se Rusija ove godine suočava sa najvećim budžetskim deficitom od pandemije koronavirusa, ekonomista Vasilij Astrov iz WIWa kaže da je brojka od 2,5 odsto sve samo ne alarmantna. On upoređuje: „2,5 odsto je i dalje veoma umereno u međunarodnom kontekstu. Poređenja radi, Poljska ima sedam odsto, Rumunija osam do devet odsto, a Austrija pet odsto.“

Mario Holcner, direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw): „Sa stanovišta finansiranja, rat bi mogao da traje decenijama!“ Najveća prednost, međutim, je ogroman finansijski prihod iz prosperitetnih godina. Astrov objašnjava: „Ruski nacionalni dug je veoma nizak i iznosi samo 15 do 16 procenata. Poslednjih godina, budžetski deficiti su uglavnom finansirani iz rezervi, zahvaljujući dobro unapred obezbeđenom fondu socijalne pomoći.“ Godinama pre toga, izvoz nafte i gasa je pumpao milijarde u državnu kasu Moskve, piše austrijski portal Krone.

Čak i ako bi se ove ogromne rezerve jednog dana iscrpele, to bi bilo daleko od kraja. Tada bi, rekao je Astrov, Rusija i dalje imala mogućnost zaduživanja od domaćih banaka, kao što to čini većina zemalja. Njegov otrežnjujući zaključak je: „Uprkos ratu i sankcijama, fiskalna situacija je zapravo prilično dobra. Rusija bi mogla da nastavi da finansira rat još dugo vremena.“

Sankcije rade, ali presporo

Ali da li sve zapadne kaznene mere nisu postigle apsolutno ništa? Da, kažu stručnjaci. One rade, ali rade sporo. Vasilij Astrov navodi konkretne sektore: „Već postoje efekti, na primer u vazduhoplovnoj industriji, gde nedostaju rezervni delovi za avione Boing i Erbas, a održavanje je postalo teško.“ Najveći problem za Putinovu ekonomiju je, međutim, to što su sankcije dovele do nedostatka tehnologija za proizvodnju nafte, na primer u geografski teškim područjima Arktika.

Zabrane izvoza visokotehnološke robe u Rusiju takođe primetno usporavaju ekonomiju. Posledice su već očigledne: umesto 4,3 procenta prethodne godine, očekuje se da će ruska ekonomija porasti za samo oskudnih 1,2 procenta u 2024. godini. U proleće je zemlja jedva izbegla tehničku recesiju.

Visoke kamatne stope i porezi guše ekonomiju

Istovremeno, centralna banka guši ekonomiju brutalnim povećanjem kamatnih stopa. Sa ključnim kamatnim stopama od 17 procenata, ulaganje u nove mašine je gotovo nemoguće za kompanije. Putinova vlada stoga sprovodi strogu politiku štednje. Povećala je poreze na prihode privatnih lica i dobit preduzeća. Počev od 2026. godine, porez na promet će takođe rasti. Čak će i vojni rashodi biti smanjeni za šest milijardi evra. Sve ove mere će, naravno, usporiti i rast, upozorava Astrov. Ali zaključak bečkih stručnjaka ostaje zabrinjavajući: finansijski dah Kremlja je dug — veoma dug. Rat bi mogao da traje decenijama.

Ostavite komentar