SRBIJA MOŽE DA UVOZI RUSKI GAS, ALI... Evo kako tačno potez EU utiče na potrošače u našoj zemlji

Evropska unija usvojila je novu regulativu kojom se postepeno zabranjuje uvoz prirodnog gasa iz Ruske Federacije, sa krajnjim rokom potpune zabrane do 2028. godine.
Dokument Saveta EU pod oznakom ST-14250/2025 deo je šire strategije „RePowerEU“, čiji je cilj smanjenje energetske zavisnosti od Moskve i jačanje otpornosti evropskog energetskog sistema.

Ova odluka formalizuje ono što je politički i ekonomski već započeto: ubrzano udaljavanje Evrope od ruskih energenata. Ali, istovremeno, otvara i niz pitanja za zemlje koje nisu članice Unije, a duboko su povezane sa evropskim gasnim mrežama – među njima i za Srbiju.

Šta zapravo zabranjuje EU

Regulativa jasno propisuje da se uvoz prirodnog gasa ruskog porekla na tržište EU postepeno ukida.

Članice Unije obavezane su da do 2028. godine dokažu poreklo svake količine gasa koja ulazi na njihovu teritoriju i da uvedu stroge kontrole koje će sprečiti da ruski gas na bilo koji način uđe u slobodnu cirkulaciju unutar EU.

Posebna pažnja posvećena je gasu koji prolazi kroz Uniju u tzv. tranzitnom režimu – dakle, gasu koji samo prolazi kroz teritoriju EU na putu iz jedne treće zemlje ka drugoj.
Za takve tokove predviđen je sistem „tranzitnog nadzora“, kojim će carinski organi i energetski regulatori pratiti svaku isporuku, kako bi se sprečilo da gas u tranzitu ne završi na tržištu Unije.

Da li je tranzit ka Srbiji zabranjen?

Kratak odgovor glasi – nije.
Odluka EU ne sadrži izričitu zabranu tranzita ruskog gasa ka trećim zemljama, poput Srbije.
Međutim, uvodi se složen i strog administrativni okvir koji će značajno uticati na tokove, brzinu i cenu takvih isporuka. To znači da ruski gas i dalje može stizati do Srbije, posebno preko Bugarske i Mađarske, ali pod uslovom da se jasno dokaže poreklo, ruta i krajnje odredište svake pošiljke.
Drugim rečima – tranzit nije zabranjen, ali više nije ni „neutralan“, već pod strogim nadzorom evropskih institucija.

Tanjug/AP

Dakle, tranzit ruskog gasa kroz EU je i dalje moguć, ali taj gas ne sme da se zadrži i proda unutar EU. On može samo da prođe kroz teritoriju EU na putu ka trećim zemljama (npr. ako ide iz Rusije u Tursku, Srbiju ili BiH preko teritorije EU).

Ti dodatni mehanizmi služe tome da se spreči zloupotreba tranzita — da gas koji formalno prolazi kroz EU ne ostane “slučajno” na tržištu EU.

Šira slika: energetska politika i zavisnost regiona

Za Srbiju, ova odluka EU ne znači trenutni prekid snabdevanja, ali predstavlja ozbiljan strateški signal.
Evropa jasno pokazuje da energetska saradnja sa Rusijom više nije održiva na duže staze.
To stvara pritisak da se zemlje regiona – uključujući i Srbiju – ubrzano okrenu diverzifikaciji izvora i jačanju energetskih veza sa partnerima iz EU.

Izgradnja gasnih interkonekcija prema Bugarskoj, Rumuniji i eventualno LNG terminalima u Grčkoj i Hrvatskoj, sada dobija dodatni strateški smisao.
Što se ranije otvore alternativni pravci snabdevanja, to će Srbija biti otpornija na političke i tržišne šokove koji mogu proizaći iz daljeg zaoštravanja evropsko-ruskih odnosa.

Zaključak: Signal za promenu kursa

Nova odluka EU o zabrani ruskog gasa nije usmerena direktno na Srbiju, ali njen efekat na region biće snažan i dugoročan.

Tranzit gasa ka Srbiji i dalje je moguć, ali uz pojačanu kontrolu, veću složenost i potencijalno više troškove.
Za Beograd, to je jasan podsetnik da energetska politika više ne može počivati isključivo na jednom izvoru i jednom dobavljaču.

U svetu koji ubrzano menja svoje energetske karte, Srbija će morati da bira – između statusa posmatrača i aktivnog učesnika u novoj evropskoj energetskoj realnosti.

 

Ostavite komentar