ŽETVA U MAČVI DONOSI SOLIDAN ROD – PROŠLOGODIŠNJI REKORD OSTAJE NEDOSTIŽAN

Prinosi od šest do sedam tona po hektaru, kvalitet zrna dobar, ali su suša i visoke temperature ostavile trag

Kombajni već danima krstare mačvanskim njivama, a žetva pšenice ulazi u svoju najintenzivniju fazu. Prema dosadašnjim rezultatima, ovogodišnji rod je solidan, kvalitet zrna dobar, ali je već izvesno da rekordni prinosi iz prošle godine neće biti dostignuti. Prosečni prinosi kreću se od šest do sedam tona po hektaru, dok će na parcelama gde je primenjena puna agrotehnika biti i znatno veći.

Stručnjaci podsećaju da su vremenske prilike tokom većeg dela vegetacije pogodovale razvoju pšenice. Ipak, nedostatak padavina u fazi nalivanja zrna ostavio je posledice, zbog čega je prinos nešto manji nego lane.

– Vremenski uslovi tokom vegetacije uglavnom su bili povoljni, ali je u drugoj polovini razvoja biljke nedostajalo padavina, baš u periodu kada su bile najpotrebnije. Zbog toga će se razlika u odnosu na prošlu godinu ipak osetiti. Prošlogodišnji rezultati bili su, može se reći, teško ponovljivi. Ipak, prosečni prinosi od šest do sedam tona po hektaru predstavljaju dobar rezultat, a na pojedinim parcelama očekujemo i deset do jedanaest tona, gde je primenjena puna agrotehnika – kaže Svetlana Zlatarić, savetodavac Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.

PŠENICA I DALJE ČUVA PRIMAT U MAČVI

Prema podacima Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac, pod strnim žitima je ove godine u četiri opštine Mačvanskog okruga zasejano oko 25.000 hektara. Iako se poljoprivrednici često suočavaju sa nestabilnim cenama, pšenica ostaje jedna od najznačajnijih kultura, pre svega zbog sigurnije proizvodnje i manjeg rizika u odnosu na druge ratarske useve.

U četiri opštine Mačvanskog okruga ove godine pod strnim žitima posejano je oko 25.000 hektara. Iako su otkupne cene godinama predmet nezadovoljstva ratara, pšenica ostaje neizostavan deo plodoreda i jedna od najvažnijih kultura u ovom kraju.

– Poljoprivrednici često kažu da nisu zadovoljni cenom, ali proizvodnju ne napuštaju. Dobrim prinosom uspevaju da pokriju troškove i ostvare pozitivan rezultat, pa pšenica i dalje ima značajno mesto u njihovoj proizvodnji – ističe Zlatarićeva.

Dobra godina za pšenicu uticala je i na odluke proizvođača prilikom jesenje setve. Posle prošlogodišnjih rekordnih prinosa, mnogi su povećali površine pod ovom kulturom, što je trend koji se nastavlja već nekoliko godina.

KLIMATSKE PROMENE MENJAJU STRUKTURU SETVE

Poslednjih godina sve više proizvođača prilagođava proizvodnju klimatskim uslovima. Površine pod sojom se smanjuju, dok pšenica i suncokret zauzimaju sve više njiva. Stručnjaci ocenjuju da će upravo izbor kultura koje bolje podnose sušu biti jedan od najvažnijih faktora uspešne poljoprivredne proizvodnje u godinama koje dolaze.

Istovremeno, klimatske promene menjaju strukturu setve. Dok se površine pod sojom postepeno smanjuju, sve više njiva zauzimaju pšenica i suncokret, kulture koje lakše podnose sušne periode.

– Površine pod pšenicom i suncokretom iz godine u godinu rastu. Kod soje se beleži pad, što nije dobro ni za proizvođače ni za plodored. Za suncokret ove godine očekujemo veoma dobre rezultate, dok će konačan učinak kukuruza zavisiti od padavina u periodu oplodnje i nalivanja zrna – objašnjava Svetlana Zlatarić.

Iako su visoke temperature poslednjih dana dodatno ubrzale žetvu, one istovremeno mogu uticati na kvalitet zrna. Zato će konačna ocena ovogodišnjeg roda biti poznata tek kada poslednji kombajni napuste njive, ali je već sada izvesno da će Mačva i ove godine imati dovoljno kvalitetnog hlebnog žita.

BONUS VIDEO: