MAČVANSKA AVLIJA KOJA ŽIVI: Od porodične ideje do oaze domaće hrane i tradicije (FOTO)

Miris sveže pečenog hleba, škripa starih drvenih vrata i tišina koju prekida samo cvrkut ptica – tako počinje priča u jednoj mačvanskoj avliji koja ne čuva samo uspomene, već ih svakodnevno iznova oživljava.

Usred mačvanske ravnice, na raskršću puteva koji vode ka Šapcu, Bogatiću, Sremskoj Mitrovici, Loznici i Bijeljini, već sedam godina nezaobilazno mesto za uživanje predstavlja Etno park „Avlija“ u centru sela Glušci.

Porodica Damnjanović napravila je od nekadašnjeg imanja pravu prirodnu oazu, u kojoj se služi isključivo ono što proizvedu i pripreme njihove ruke – od njive do trpeze, bez prečica.

– Imanje smo kupili 2018. godine, a već 2019. počeli da ga uređujemo po sopstvenoj zamisli. Nije bilo lako na početku – bili smo sami. Ali smo velika porodica, imam dva brata i sestru, i svako je preuzeo svoj deo posla. Najvažnije nam je bilo da hrana bude kvalitetna, jer mi sami volimo dobro da jedemo i da ugostimo ljude kako treba. Zato se trudimo da sve što vidite ovde bude domaće – kaže Jovana Teodorović, koja na imanju radi od jutra do mraka.

Mirjana Čvoric Gubelić

 

Vredni i posvećeni, najmlađi članovi porodice aktivno su uključeni u posao. Sve što se ovde proba i oseti – rezultat je njihovog rada, strpljenja i porodične sloge koja se, kako kažu, najbolje vidi upravo za trpezom.

Na sopstvenoj farmi uzgajaju ovce i autohtonu rasu svinja – moravku, a na njivama i u plastenicima proizvode povrće. Zato je „Krčma Lazareva“ prepoznatljiva po tradicionalnom mačvanskom meniju, koji ne nudi samo hranu, već i ukus detinjstva.

Mirjana Čvoric Gubelić

 

Pored domaćih kuvanih jela i rakije iz sopstvene proizvodnje, gosti mogu da probaju i pomalo zaboravljene ukuse – sokove od maline i kupine, sarmu, punjene paprike, prebranac, gulaš i jela ispod sača. Na stolu, prekrivenom vezenim stolnjakom, centralno mesto zauzimaju jela koja mirišu na nedeljni ručak kod bake.

– Imamo svoju farmu ovaca i domaćih svinja, a povrće proizvodimo na velikoj parceli u okviru imanja. Trudimo se da zaokružimo čitav proces – od proizvodnje do trpeze. Nije lako, zahteva mnogo rada i ulaganja, ali ne odustajemo – objašnjava Jovana.

Mirjana Čvoric Gubelić

 

Na pola hektara pažljivo osmišljenog prostora oživljen je duh starine. Među krošljama stoletnih stabala za posetioce tek počinje uživanje. Prostrana avlija obuhvata konake za prenoćište, stalnu muzejsku postavku i replike autentičnog mačvanskog dvorišta. Kuće stare i do dva veka obnovljene su i prilagođene savremenom gostu, pa ovde prošlost i sadašnjost žive jedna pored druge.

– Gosti prepoznaju mir koji ovde vlada i domaću hranu. Volimo lepe detalje, ali još više volimo da na stolu bude ono pravo. Mačvanski listići imaju posebno mesto kod nas – dodaje Jovana.

Mirjana Čvoric Gubelić

 

Poseban utisak ostavljaju i poruke uklesane u drvo, koje podsećaju na korene i identitet. Drveni i kovani detalji, vezeni stolnjaci i ćilimi pričaju priču o nekadašnjem životu, dok muzejska postavka verno prikazuje staro mačvansko domaćinstvo.

Tokom praznika, „Avlija“ postaje još življa.

Mirjana Čvoric Gubelić

 

– Organizujemo radionice za decu za Uskrs, Prvi maj i druge praznike. Dvorište bude puno dece, smeha i mirisa hrane. Tada kuvamo napolju, spremamo specijalitete i sve nekako dobije posebnu toplinu – kaže Jovana.

 

Ovde se ne dolazi samo da bi se jelo, već da bi se usporilo. Da se podsetimo kako izgledaju ukusi, mirisi i život koji ne žuri.

I možda baš zato „Avlija“ nije samo mesto – već osećaj kome se ljudi iznova vraćaju.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar