Šta bi bilo da je FOSFORNA KISELINA ISCURELA iz vagona kod Rume? Specijalista iz Batuta o UGROŽENOSTI životne sredine

Dva od četiri vagona s fosfornom kiselinom, koji su izleteli iz tračnica blizu Rume, uspešno su vraćena na prugu, a danas će doći i do vraćanja preostala dva vagona.

Dok se vodi istraga o ovom incidentu, zvanične informacije ukazuju da nije došlo do curenja fosforne kiseline iz vagona.  Međutim, šta bi se dogodilo da je do curenja došlo i kakve bi bile posledice po životnu sredinu, ljude i infrastrukturu, u emisiji "Uranak" na televiziji K1, razgovaramo sa dr. Branislavom Matić, specijalistom higijene iz Centra za humanu ekologiju Instituta Batut.

- Procedure incidenata na određenim lokalnim samoupravama prvo započinje evidentiranjem događaja, reaguje gradski štab za vanrednu situaciju koji donosi odluku šta će se od  procedura primenjivati. Takođe se angažuju institucije koje su bitne za praćenje elemenata u životnoj sredini. U zavisnosti od opasnosti od stepena koja je procenjena od gradskog štaba, uključuje se ili lokalni  zavodi za Javno zdravlje, a ako se radi o nekom opasnijem incidentu, onda se uključuje Institut za javno zdravlje Srbije - kaže dr Matić i kaže da u ovom konkretnom slučaju građani nemaju razloga za brigu:

- Ovde se radi o incidentu ograničenog geografskog lokaliteta, radi se o relativnoj maloj koncentraciji. Fosforna kiselina spada u neorganska jedinjenja koja su agresivna u direktnom kontaktu, ali ukoliko nema populacije i nije se incident desio na ulazu u železničku stanicu koja se nalazi u centru grada gde ima ljudi u prolazu, već ako se nalazi na pustom mestu - dodaje.

Na pitanje, šta bi se dogodilo da je fosforna kiselina iscurela, dr Matić, kaže:

- Postoji procedura za merenje medijuma životne sredine. Meri se koncentracija u vazduhu, u zemljištu, kao i koliko je procurilo u zemljište. Prati se da li postoje podzemni rezervoari vode. To smo radili kada se dogodio incident sa amonijakom u Pirotu. Tu je bilo dosta opasnije, jer je otišao u vodotok, pa smo pratili nizvodno. To su sve neke varijante, u zavisnosti od toga gde je došlo do izlivanja.

Dugotrajni efekti izlivanja organskih materija u životnoj sredini

- U zemljištu, ako se izlije, to je mnogo podmukliji efekat, naročito ako se radi o prevozu nekih organskih materija koje su mnogo složenije strukture. Kada pričamo o supstancama, kao što je fosforna kiselina, to su neorganske kiseline koje imaju taj akutni direktni efekat na životnu sredinu. Kada bi se incident dogodio u životnoj sredini, najverovatnije bi stradao biljni svet, ali kada govorimo o organskim materijama, one imaju mnogo podmukliji efekat, dugotrajni, čak i u malim dozama, kojeg mi možemo biti svesni tek kada prođe neko vreme. Reagujemo odmah. Ukoliko nije bilo direktno ugroženo stanovništvo, ovde su sada najugroženiji radnici koji rade na ovom incidentu.

Dve od četiri cisterne koje su iskliznule iz šina kod Rume vraćene su na prugu, a vraćanje preostale dve dogodiće se danas, od toga iz treće će morati da se istoči fosforna kiselina. Dr Matić, kaže da ukoliko se bude pridržavalo procedure, ne može da dođe do nekih nepredviđenih situacija: 

- Ukoliko se postupa po proceduri za zaštitu ljudi koji rade na tome, ukoliko se ograda postavi na taj prostor i istakanje se obavlja na način koji je propisan, ne bi trebalo da bude opasnosti. Ne bi trebalo da krene ništa po zlu - dodala je. 

Bezbednost i rizici na prugama Srbije

- Mi imamo razvijenu hemijsku industriju i proizvođače određenih hemijskih supstanci, i mislim da se to sprovodi na odgovoran način. Dobro je što su se neke od tih trasa izmestile iz grada. Imamo situaciju da ispod Beograda prolazi jedan deo voznog saobraćaja. To je jedan od rizika, jer tu prolaze razni vagoni sa raznim hemikalijama koje idu ka Pančevu, a to može biti opasno.

Na pitanje, kakvo je stanje životne sredine u našoj zemlji, dr Matić, kaže:  

- Prilično je ugrožena, ali imamo humane i tehničke resurse da je pratimo na bolji način i da ostvarimo bolju komunikaciju kako prema građanima, tako i međusobno. Imamo stručnjake i laboratorije, potreban nam je samo način da se to malo poboljša. Najzagađeniji je vazduh u našoj zemlji.  Iako se život na selu smatra boljim,  moramo da objasnimostanovništvu na selu da u njihov čarobni Smederevac ne sme da se ubacuje sve što gori, već da ta lokalna ložišta treba da koriste legalno odobrena sredstva za grejanje, a ne da služe za lokalno spaljivanje otpada - zaključila je dr Branislava Matić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
 

Ostavite komentar