REŠENJE ZA ZAGAĐENJE? Da, POSTOJI! Otkrivamo vam šta sve može FITOREMEDIJACIJA

Građani Srbije su duži vremenski period u velikom problemu zbog aerozagađenja. Izduvni gasovi, ložionice, velika urbanizacija i industrijalizacija dovele su do promene kvaliteta vazduha.

Često pišemo da doktori upozoravaju da kada je zagađenje visoko, bolje ostati kod kuće i ne izlaziti napolje. Čak ni sportisti ne bi trebalo tada da vežbaju na otvorenom.

Materije koje zagađuju vazduh, a nastaju kao posledica industrije i saobraćaja su azot-dioksid (NO2), azot-monoksid (NO), sumpor-dioksid (SO2),  čestice PM10, PM 2.5, PM 1, oksidi azota (NOx) i ugljen-monoksid (CO), ugljen-dioksid (CO2). Ispitivanja sastava gasova, koji se ispuštaju u atmosferu iz dimnjaka Termoelektrana u Obrenovcu, pokazuju da je koncentracija gasova nekad i 10.000 puta veća od zakonski propisanih.

Kao posledica industrije i saobraćaja, u vazduhu se mogu naći i visoke koncentracije teških metala. Duž saobraćajnica mogu se naći velike količine olova, aluminijuma, cinka i stroncijuma. Povećane koncentracije kadmijuma, hroma, arsena i nikla posledica su rada termoelektrana.

Foto: Unsplash.com

Ostali teški metali koji se mogu naći u vazduhu i zemljištu su gvožđe, živa, mangan, bakar, kobalt, bor.

Kao posledica aerozagađenja, sve više ljudi oboljeva od različitih vrsta kancera, a smanjena je plodnost kod žena i muškaraca. 

Fitoremedijacija

Fitoremedijacija je tzv. zelena tehnologija sanacije kontaminiranog tla ili vazduha, korišćenjem biljaka. Biljke koje imaju sposobnost da usvajaju zagađujuće materije, posebno teške metale iz vazduha ili zemljišta nazivaju se fitoremedijatori. One korenom ili porama preko listova usvajaju i zadržavaju teške metale u svojoj biomasi.

Stručnjaci iz sfere pejzažne arhitekture i hortikulture su upravo oni koji se bave zelenom gradnjom, ističu koliko je važno koristiti ove biljke prilikom ozelenjavanja zelenih površina.

- Jako je važno prilikom projektovanja određenih zelenih površina uzeti u obzir sve što može poboljšati okruženje u kojima ljudi borave, bilo da su to javne zelene površine kao što su parkovi, šume-park, park-šume, izletišta, ili privatna dvorišta - kaže A.N. master inženjer pejzažne arhitekture i hortikulture.

- Postoje različite studije na temu fitoremedijacije i brojna istraživanja su pokazala da su biljke fitoremedijatori veoma značajne sa stanovišta uklanjanja teških metala. Moguće je čak pojedinim biljnim vrstama smanjiti ili čak ukloniti ih iz tla, vode ili vazduha. Zato je važno saditi ih - kaže ona.

Foto: Unsplash.com

- Kada je u pitanju drveće različite vrste javora, jasena, graba i vrba su su dali odlične rezultate prilikom uklanjanja teških metala iz životne sredine. Zanimljivo je da su brojne korovske vrste, koje rastu svuda oko nas, odlični fitoremedijatori. Na primer, deteline - kaže ona.

Koje biljke su fitoremedijatori

1. Kana (Canna sp.)

Organske zagađivače, pesticide, eksplozive, otapala, industrijske kemikalije i druge ksenobiotike neutraliziraju biljke iz ovog roda. Ovo je ukrasna biljka omiljena u dvorištima. 

Foto: Unsplash.com

2. Suncokret (Helianthus annuus)

Pored toga što je cvetno dekorativan i koristi se za ishranu, ova biljna vrsta je odličan fitoremedijator. Zemljište i vazduh oslobađa arsena, bakra, olova, kadmijuma, cezijuma, hroma, metil-bromida.

3. Kupusnjače (Brassicaceae sp.)

Ova porodica biljaka obuhvata cvetnic koje se gaje na zelenim površinama kao što je na primer šeboj. Veliki broj je onih lekovitih ( maka, rusomača...) i onih koji se koriste u ishrani (slačica, repa, brokoli, karfiol...) Biljke ovog roda usvajaju cink, olovo, kadmijum, cezijum, stroncijum, uranijum. Ovom rodu pripada i uljana repica uz pomoć koje se iz tla mogu uspešno ukoniti živa, hrom, olovo i cink.

Foto: Unsplash.com

4.Bela detelina (Trifolium repens)

Može rasti i kao korov, a idealna je za uklanjanje cezijuma iz okruženja. 

5. Crvena detelina (Trifolium pratense)

Uklanja cink iz zemljišta.

6. Kukuruz (Zea mays)

Uklanja cezijum i uanijum iz zemljišta.

Foto: Unsplash.com

7. Tisa (Taxus baccata)

Pored toga što je dekorativna, tisa usvaja cezijum i skaldišti ga u svoju biomasu.

8. Vrba (Salix sp.)

Ovo drvo uklanja živu iz zemljišta.

Foto: Unsplash.com

9. Smreka (Juniperus communis)

Ovo je zimzeleni žbun sa karakterističnim plavim bobicama. Ima sposobnost da usvaja uranijum iz zemljišza i vazduha. 

10. Kanadski javor (Acer saccharinum)

Ovo drvo idealno je uklanjane stroncijuma iz okruženja. 

Foto: Unsplash.com

 

11. Hrast (Quercus sp.)

Vrste ovog roda uklanjaju uranijum iz zemljišta. 

12. Fikus (Ficus sp.)

Ovo su lisnodekorativne saksijske vrste za zatvorene prostore. Iz zemljišta i vazduha uklanja benzen.

Foto: Unsplash.com

13. Kalanhoje (Kalanchoe sp)

Vrste ovog roda se najčešće gaje kao saksijske kulture u zatvorenim prostorijama, a iz okruženja uklanja benzen.

Kako bi svoje okruženje učinili boljim dovoljno je da se malo potrudimo i radi sopstvenog zdravlja iskoristimo ono što nam je priroda dala. Pojedine vrste koje smo nabrojali mogu se gajitiii i kao saksijske vrste u kući ili na balkonima, pa prilikom sledeće sadnje razmislite o prioritetima. Ukoliko želite da boravite u okruženju bez zagađujućih materija posadite neku od ovih biljaka.

I naravno, ako ih sadite kako bi vaš boravišni prostor bio bez teških metala, ni slučajno ih nemojte jesti.

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar