Opsednutost SELFIJIMA nije samo narcizam, već prava pravcata MENTALNA BOLEST

Da je sve više ljudi koji su zavisnici od korišćenja društvenih mreža i nije neka novost, ali ono što sve treba da nas zabrine, jeste da je i pravljenje selfija i te kako povezano sa mentalnim zdravstvenim stanjem osoba koje su opsednute svojim izgledom.

Ovo je otkrio doktor Dejvid Vil, psihijatar, čije iskustvo govori da je čak dve od tri osobe sa kojima je on radio, a koje pate od telesne dismorfije, osećaju jaku konstantnu potrebu da prave selfije, odnosno da fotografišu sami sebe i da te fotografije postavljaju na društvene mreže.

Telesna dismorfija je poremećaj koji se kod ljudi manifestuje tako što, pri pogledu na svoj odraz u ogledalu, oni vide potpuno iskrivljenu i lošu sliku sebe, što rezultira u provođenju mnogo vremena u popravljanju svog izgleda, a često dovodi i do depresije.

Da ovo, i mnoga slična otkrića, treba da shvatimo ozbiljno govori i jedna istinita priča o Denu Baumenu. On je prva osoba u Velikoj Britaniji  koga su doktori okarakterisali kao zavisnika od selfija. Ovaj slučaj je bio toliko ekstreman, da je Deni postao depresivan jer nije uspevao da napravi savršen "selfi” ni posle 10 sati koliko je pokušavao to da uradi. U to vreme, Deni je imao 19 godina. Napustio je školu, i nije želeo da izađe iz kuće pola godine. Svaki njegov dan je počinjao tako što je 10 puta uslikao sebe, pre nego što je uopšte izašao iz kreveta. Nije uspevao da postigne cilj, odnosno da napravi savršenu fotografiju sebe, iako je svakodnevno to pokušavao nekoliko stotina puta, posle čega je odlučio da sebi oduzme život. Srećom, njegova majka ga je pronašla na vreme i sprečila da to uradi.

Od tada je u bolnici u Londonu, na lečenju od kompulsivnog ponašanja, kao i opsesivno - kompulsivnog poremećaja i poremećaja telesne dismorfije. Sa jačanjem uticaja društvenih mreža na ljudske živote, svakodnevno se povećava broj ljudi koji traže

stručnu pomoć kako bi se izlečili od zavisnosti o Facebook-a, Twitter-a, Instagram-a…

Naučnici tvrde i da je demonstracija narcisizma na internetu podsvestan način da osoba popravi svoje samopouzdanje. Ovo postaje još veći problem time što ljudi jedni druge podržavaju na društvenim mrežama, stvarajući jedni drugima osećaj da rade pravu stvar. 

I domaći stručnjaci kažu da slikanje i objavljivanje selfija loše utiče na psihu. 

Marko Braković, psihoterapeut i pisac objašnjava da jsvaka upotreba "pametnog" telefona izaziva dopaminsku inekciju koja čini da se osećamo srećnim i zadovoljnim i zato je telefon adiktivan.

- Front kamera je revolucionarna društvena promena, jer svakome na planeti omogućava da testira svoju bitnost i značaj i nudi ogromne mogućuosti za mnoge stvari. Naravno, onaj čija bitnost je nepotvrđena i invalidirana, kandidat je za depresiju i zato je ona u ogromnom porastu, između ostalih mentalnih problema današnjice - kaže Braković. 

On dodaje da je korišćenje mobilnih telefona najviše problematičan za decu.

- Telefon treba zabraniti dok se formativni period ne završi. Barem do 10 godine. Izgleda da je šteta od toga mnogo veća od benefita. Doduše, ova pojava je veoma mlada za istorijsku distancu, ali za sada deluje kao da će se tek videti posledice na mlađim generacijama - dodaje Braković.

Foto: Pixabay.com

Psiholog Biljana Lajović kaže da živimo u vremenu i svetu gde se ljudi vode izrekom: "Ako nije bilo na društvenim mrežama, kao da se nije ni desilo" i da je to veliki problem. Ona objašnjava da je u današnje vreme važno samo ono što je spolja i da više niko ne mari ni kako, ni sa kim provodi svoje vreme, te jedino što je ljudima bitno jeste kakav će da bude njihov selfi. 

-  Većina se trudi da napravi i objavi što lepše fotografije, ali često ne ispune ni svoja, ni tuđa očekivanja. Zbog razočarenja tim rezultatom koji im se pokaže na ekranu nakon pravljenja selfija, u njihovim glavama se stvori veliki problem i njihovo samopouzdanje se "sroza".  Koliko je popularno fotografisanje, vidi se i po tome, što se roditelji ponose kada njihova deca već sa četiri godine umeju da uključe prednju kameru i da se nameštaju ispred ekrana. Pitanje je, šta oni zapravo žele da zabeleže i šta je poenta svega toga. Ono što ljudi moraju da znaju jeste da upotreba telefona dovodi do nesigurnosti, egoizma i samokritičnosti, a kada se razviju ovakvi problemi, lako se može zapasti i u depresiju. Zbog toga previše korišćenje mobilnih uređaja, ali i vreme provedeno na društvenim mrežama mora biti umereno, kako bi sačuvali svoje mentalno zdravlje - objašnjava Lajović. 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar