Zdravstvo nam "UBIJAJU" ZALIHE LEKOVA, sa eReceptima može da se uštedi i 170 miliona

Novac u zdravstvu se rasipa, a moguće je uštedeti i do 18 odsto sredstava od ukupno 490 milijardi dinara koje se izdvajaju iz budžeta. To kažu iz Ministarstva zdravlja, Ministarstva finansija i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali i najavljuju strože kontrole zdravstvenih ustanova, digitalizaciju i centralizaciju nabavki kako bi se zaustavilo „curenje“ novca i on uložio u brže i bolje lečenje građana. 

Prema rečima profesora Vojislava Stoiljkovića iz Niša, boljom organizacijom i edukacijom mogu se ostvariti uštede i do 30 odsto.

- Zdravstvo je na platformi koja gori, ne samo u Srbiji, nego i u svetu. Troškovi su sve veći, sve je starija populacija. Korak u dobrom pravcu je inicijativa da se smanje zalihe koje bi obezbedile uštede od sto miliona evra. Zalihe su jedan od najvećih izvora rasipanja. Navešću primer koji mi je poznat iz Kliničkog centra u Nišu. Postoji Centralna apoteka, a Klinički centar ima 25 klinika, svaka klinika ima svoje apoteke, a svaka klinika ima tri ili četiri odeljenja. To stvara ogromne zalihe. Cilj je eliminisanje rasipanja iz procesa. Sve što treba da uradimo je da se ugledamo na napredne zemlje i da izbacimo sve aktivnosti koje ne dodaju vrednost. Ja sam to realizovao na tri klinike i u jednom centru u niškom Kliničkom centru 2012. i 2014 godine. Objavio sam knjigu i na srpskom i na engleskom jeziku kako se to može sprovesti, stalno je citiraju. Moramo da obrazujemo ljude kako da pojednostave procese - kazao je profesor Stoiljković na televiziji K1. 

Prema procenama, mesečno se zahvaljujući eReceptu ostvaruju uštede od 130 do 170 miliona dinara. Profesor Stoiljković kazao je u emisiji „Mi danas“ da se uslugom eRecepta eliminisala potreba da pacijent jednom mesečno dolazi kod lekara. 

- Zahvaljujući eReceptu smo iz upotrebe izbacili i papire. Kada bi se smanjilo rasipanje, čudo bi bilo. Dodajte tome i eKarton i uštede su još veće. Primenimo u snabdevanju lekovima ono što rade svi, a ne da centralna apoteka dobije odjednom ogromnu količinu lekova koje nema gde da smesti, umesto da se povuče ona količina lekova koja je potrebna za nedelju dana. Trebalo bi izbaciti apoteke na klinikama i obezbediti direktno snabdevanje na odeljenjima. Ljudi koji donose odluke, a to je Ministarstvo zdravlja, treba da dobije informaciju kako je moguće uraditi mnogo više sa manje lekova, prostora, resursa i kako povećati zadovoljstvo ljudi. Bez dinara sam to uradio sa više od 50 profesora, lekara i medicinskih sestara u Nišu. Ljudi u početku pružaju otpor, ne veruju da je to moguće, ali jeste. Ako se u punom kapacitetu koriste operacione sale i oprema, postižu se sjajni rezultati. Bez dinara se sve obezbeđuje samo boljom organizacijom - zaključio je profesor Stoiljković.  

Foto: Youtube PrintScreen

Velike zalihe vezuju kapital ako stoje u magacinu

Mihailo Rabrenović, stručnjak za strategijski menadžment u javnom sektoru koji se bavi i menadžmentom u zdravstvu, kaže da je u prethodnom periodu država uložila dosta novca u nove objekte, renoviranje postojećih objekata, u nabavku nove opreme. 

- Moraju da se podignu kapaciteti rukovodilaca zdravstvenih ustanova. Imamo oko 350 ustanova, direktore ustanova, nadzorne i upravne odbore i sa manje novca mora da se uradi više, na zakonit način. Sa aspekta menadžmenta javne uprave postoje „fine“ metode o kojima se sada govori u Ministarstvu zdravlja. Jedna od njih je da se sa sekundarnog i tercijarnog nivoa određene aktivnosti spuste na primarni nivo. U tercijarnom nivou su najveći stručnjaci i najskuplje su aktivnosti. Trebalo bi da se lekari opšte prakse dodatno edukuju, da se kupi nova oprema za domove zdravlja i da se u njima više radi. Da se uvedu normativi: da se zna ko šta radi i ko šta postiže; da se zna koliko pacijenata lekar može u proseku da pregleda. Ako je ostvario normu - prima punu platu, ako je prebacio normu, može biti nagrađen - kazao je u „Mi danas“ Rabrenović. 

Kada je reč o digitalizaciji, kako je najavila direktorka RFZO dr Sanja Radojević Škodrić, do 2024. godine imaćemo evidenciju zahvaljujući kojoj će se znati gde je otišao svaki špric, svaka gaza...

- Tako se postižu velike uštede, oko 100 miliona godišnje. Nadalje, direktori zdravstvenih ustanova trebalo bi da budu samostalniji i da odgovornije donose odluke. I obrazovanjem može dosta toga da se uradi. Šarolika je situacija u Srbiji: u nekim bolnicama imamo sjajne rukovodioce koji su se doškolovali. Zakon propisuje specijalizaciju kako bi se podigla kadrovska struktura, jer drugačija je priroda posla lekara ili hirurga i rukovodilaca bolnica - kazao je Rabrenović u emisiji „Mi danas“ na televiziji K1. 

Foto: YouTube screenshot

Manje zaliha

Rabrenović je istakao da je cilj da se ne stvaraju velike zalihe, i da je to dobra ideja.

- Velike zalihe vezuju kapital ako stoje u magacinu, pa treba nabavljati samo onoliko koliko je potrebno. Zašto bi operacione sale rade samo pre podne? To je zadatak Vlade i Ministarstva zdravlja. I kultura življenja treba da se menja – pušimo, nedovoljno se krećemo. Na Zapadu se bolje i više propagira zdrav stil života i verujem da ćemo se i mi tome okrenuti. Prevencija je mnogo važna. Moramo početi da kontrolišemo šta postiže zdravstvena ustanova s aspekta finansiranja. Da počnemo da merimo zdravstvene ishode: šta je s tim pacijentima - pita se Rabrenović.

Ostavite komentar