Šta mi da očekujemo kad su NEMCIMA rekli: Štedite struju, obucite džemper i PRESTANITE DA KUKATE

Prof. dr Nebojša Savić, profesor na FEFA i predsednik saveta guvernera NBS, bio je gost kod Jovane Joksimović u “Uranku” na K1 televiziji. On je pričao o situaciji u svetu, krizi sa energentima, ali i izjavi bivšeg nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea koji je kritikovao Nemce da su prezahtevni, da država nije supermarket i da građani ne bi trebalo da se samo oslanjaju na pomoć političara, nego i da štede.

- Nemci su takvi kakvi su. Prošli su kroz dva svetska rata i vrlo brzo su se oporavili posle njih. Takav im je mentalitet. Mi više volimo potrošnju, Nemci više vole štednju. Poznati su po tome. Dok je bila marka oni su brinuli i o poslednjem feningu, a danas brinu o centu. Okolnosti su sada zaista dramatične. Problem u svetu su energenti. Moramo da se pozabavimo time gde god je moguće i kad god je moguće da ne trošimo neracionalno bilo koji energent, pogotovo struju, jer u proizvodnji struje učestvuju svi drugi energenti. Ne treba niko da nam očita lekciju kao što je to Šojble uradio. Treba sami da se ponašamo racionalno i opet se vraćam na to da su se Nemci oporavili od dva svetska rata štedeći. To je poruka za nas. To je jednostavna formula.

 

Prof. Savić se osvrnuo i na to šta znači raditi u interesu svoje države, kako štedeti, a i ko treba da napravi vodič kroz štednju.

- To je tehničko pitanje. To treba da uradi neko ko se zaista razume u taj deo i ko ima praktične predloge. Kada ugasiti sijalice u stanu, koliko energetskih tela treba da bude uključeno… To treba neko od tehničkih lica da da kao preporuku i mi to kao građani treba da sledimo. Zaista sledi težak period u celom svetu. Situacija sa energentima je vrlo komplikovana. 

 

- S jedne strane se vraćamo u period koji je postojao 70-tih godina u Americi. Mi sada ne možemo da zamislimo da u Americi postoje redovi za gorivo, ne možemo da zamislimo zemlju koja ima inflaciju preko 10 odsto. Tih godina kamatne stope u Americi bile su preko 20 odsto. Došlo je do energetske krize zbog rata u Vijetnamu. Energetske krize 1973. i 1979. godine vrlo su slične današnjoj. Tada je nastalo ono što se zove petrodolar. Dolar je tada ojačao na jednoj jednostavnoj transakciji. Imali smo rat između Izraela i pet arapskih zemalja, tada je Amerika prepustila zlatno pokriće dolara. Tada su napravili dil sa Saudijskom Arabijom, Iranom i Irakom i uveli petrodolar. Taj petrodolar i do danas funkcioniše, ali sada im se izmiče Saudijska Arabija. I šta je ključ cele priče, dok se god energentima bude trgovalo u dolarima, dolar će biti jak - rekao je Savić za K1 televiziju.

Foto: Youtube PrintScreen

Gost “Uranka” je objasnio zašto je dolar toliko ojačao prema evru.

- Dolar je ojačao prema evru jer se Evropa sporije oporavlja od pandemije i sporije prolazi kroz ovu krizu od Amerike. Amerika ima pozitivnu stopu rasta koja iznosi oko dva ili tri odsto. Stopa nezaposlenosti je u SAD istorijski na najnižem nivou od tri odsto, u Evropi je oko šest, sedam, osam u zavisnosti od zemlje do zemlje, a kod nas je devet odsto. SAD trenutno nema probleme i suštinski je izvan svega. Evro bi trebalo da ojača verovatno kada Evropska centralna evropska banka podigne svoje referentne kamatne stope koje sada iznose 1,25 odsto, Amerika je na tri odsto, a mi smo na četiri odsto. Ovo je veliki rast dolara za kratak period, neće Amerika imati interes da ga dalje jača. Problem Evrope od krize 2008. godine je stagnacija sa rastom. 

 

Profesor je objasnio šta znači recesija na primeru jednog domaćinstva. 

- Što se tiče Srbije, imamo u prva tri kvartala stopu rasta od 3,5 do četiri odsto, a to je manje nego prošle godine kada smo imali sedam odsto, ali više nego mnoge druge zemlje koje su u stagnaciji sa potencijalnom recesijom. U sledeću godinu ulazimo sa pretpostavkom da ćemo imati rast od oko tri odsto. Inflacija je po poslednjim informacijama oko 14 odsto. Prema NBS to je pik inflacije i ona bi trebalo da opada u narednom periodu. Inflacija je ozbiljna svetska bolest, sa njom se ne valja igrati, a svet se igrao sa inflacijom. Krivi su geopolitika i štampanje para. Trenutno u zemlji imamo višak deviza i naša centralna banka otkupljuje viškove deviza. Zato nam je kurs stabilan jer imamo viškove deviza. Ovo je dobro jer velike fluktuacije kursa izazivaju nestabilnost.

Foto: Youtube PrintScreen

Savić je odgovorio na pitanje koje mnoge muči, a to je “da li je danas vreme za dizanje kredita”?

- Odgovor na to je uvek isti, zavisi za šta ćete koristiti kredit. Ako poslovno plasirate sredstva, odnosno zadužujete se, imate biznis plan i on trpi kamatu od jedan odsto, a ne trpi kamatu od tri odsto, onda se ne zadužujete. Ako kupujete stan za život morate da imate u vidu koji su vam izvori prihoda. Ako se zadužujete u stranoj valuti dobro je da imate izvore prihoda u stranoj valuti. Ovo je period kada nije popularno uzimati kredite. Imali smo period kada je bila jako niska kamata i kada je preporuka bila uzimajte kredite jer je niska kamata - rekao je on za K1 televiziju.

Profesor nije optimističan što se tiče predviđanja za naredni period.

- Ova zima će biti teška, a u zavisnosti od razvoja geopolitičke situacije, naredna godina može da bude mnogo lošija, a može da bude ista kao ova. Sve zavisi od razvoja ratne situacije u Ukrajini. Ako ovo bude potrajalo, neće biti dobro ni za koga - poručio je profesor Savić u “Uranku”.

 

Ostavite komentar