Koliko Srbiju zapravo košta SIVA EKONOMIJA? Reč je o MILIJARDAMA EVRA godišnje

Siva ekonomija u Srbiji je u padu, pa je obim poslovanja mimo propisa u proteklih pet godina smanjen je sa 14,9 na 11,7 odsto nacionalnog BDP-a.

Kako je saopštila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), reč je o sumi od čak 6,5 milijardi evra, koliko preduzeća godišnje obrnu zahvaljujući neprijavljivanju zaposlenih, isplati dela plata na ruke i skrivanju profita.

- Procene su da je svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju, dok je pre pet godina to bilo svako treće. Angažovanje radnika na crno i isplata dela plate na ruke i dalje su ključni elementi sive ekonomije i od 100 dinara koje firme zarade u sivoj zoni, 64 steknu na ovaj način, a 36 dinara od neprijavljivanja profita - rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta Gorana Krstić na predstavljanju studije "Siva ekonomija u Srbiji 2022", prenosi NALED.

Delatnost koja je najporoznija na pojavu sive ekonomije je građevinarstvo, gde je svako peto preduzeće u sivoj zoni i čak 13 odsto radnika neformalno angažovano. Na drugom mestu je poljoprivreda.

U celokupnoj legalnoj privredi udeo zaposlenih na crno opao je sa 11 na 8,5 odsto, a u proteklih pet godina i broj neformalno angažovanih radnika smanjen je za 200.000, što je još jedna potvrda pada sive zone.

- Veću sklonost ka aktivnostima sive ekonomije imaju preduzeća i preduzetnici koji su pokrenuli biznis pre najviše tri godine, preduzeća sa povezanim licima i firme bez zaposlenih. Znatno je povećana verovatnoća da će firme koja su u finansijskim teškoćama da posegnu ka sivoj ekonomiji - objasnio je profesor Pravnog fakulteta Branko Radulović, koautor studije.

Imajući u vidu da nijedna metodologija u svetu ne uspeva da stoprocentno precizno izmeri sivu ekonomiju, NALED je u cilju obezbeđivanja što veće pouzdanosti nalaza, procenio obim sive ekonomije i po drugom, monetarnom metodu, koji pored legalne prati i deo finansijskih tokova u neregistrovanoj privredi.

I nalazi ove studije pokazali su trend pada sive zone - sa 22,2 na 20,1 procenta BDP-a u proteklih pet godina. Prema studiji, zajedno sa takozvanom crnom ekonomijom, vrednost poslovanja mimo propisa dostiže gotovo 11 milijardi evra.

- Osim donošenja novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, važne mere bile bi i jačanje kapaciteta Inspektorata za rad i suzbijanje neformalnog rada, podrška razvoju bezgotovinskih plaćanja, preciznije usmeravanje kontrola na rizične firme, jačanje poreske kulture građana i privrede i dalje unapređenje makroekonomskog i regulatornog ambijenta - istakao je šef Jedinice za konkurentnost u NALED-u Marko Danon.

Kako do novih 700 miliona evra poreskih prihoda? U NALED-u ističu da bi Srbija, ako poveća bezgotovinsku ekonomiju na nivo proseka zemalja centralne i istočne Evrope, mogla da smanji obim sive zone za 3,4 odsto BDP-a, odnosno povećala bi poreske prihode za oko 700 miliona evra godišnje. Procena studije je da bi za to bilo potrebno šest do sedam godina.

Ostavite komentar