LJUBIŠA RISTIĆ neumoljiv: RAZLIKUJEM USTAŠE i Hrvate, kao i SRPSKE FAŠISTE od Srba

Za njega mnogi kažu da je najbolji reditelj druge polovine 20. veka. Sve što je pravio, pravio je da bude veliko. I tog 5. oktobra, kada su se svi preorijentisali na druge stvari, on je ostao dosledan ideji u koju je verovao. Ostao je Jugosloven i predsednik partije koja se zvala JUL, što je bilo mnogo strašnije nego što zvuči danas. 

O 5. oktobru, aktuelnoj situaciji u svetu, ali i u našoj zemlji, KPGT-u, u emisiji „Kec na jedanaest“ na televiziji K1 govorio je gospodin Ljubiša Ristić. 

O epitetu najboljeg reditelja druge polovine 20. veka i umetnicima danas

Ljubiša Ristić je u razgovoru sa Boškom Jakovljevićem, govoreći o svojoj rediteljskoj karijeri, istakao da je imao sreću da radi sa velikim umetnicima i ljudima, i da je danas mnogo teže baviti se tim poslom. 

– Ja sam imao sreću da radim i živim sa velikim umetnicima, sa velikim ljudima u jednom velikom vremenu. To je prosto jedna sreća koju sam imao pre nego što su se stvari promenile, postale majušne, postale drugačije. Mnogo je teže danas biti uspešan umetnik, raditi velike, ozbiljne stvari. Vreme nije pogodno za to, tako da je današnjoj deci koja to rade teže nego nama u ono vreme. Ja sam oko sebe imao fantastične ljude, pisce, kao što je Dušan Ivanović, da ne govorim o Krleži. Glumce kao što su Šerbedžija, Krivokapić, Ljuba Tadić. Meni je bilo lako u to vreme.Mi smo rasli u jednom drugom vremenu, kada smo imali na šta da se oslonimo. Imali smo od koga da učimo, gledamo. A današnje vreme je malo drugačije. Današnje vreme se stvara na nekom sukobu, na nekoj nevolji. Ljudi su stalno ogorčeni, nešto ljuti, nisu skloni da sarađuju, da rade zajedno. Ja sam ceo život govorio ljudima iz pozorišta, da uče iz šezdesetih godina.Bitlsi su recimo kupili prvo ozvučenje Roling Stonsima. I to je suština stvari. Treba raditi zajedno – istakao je Ristić na televiziji K1. 

Takva umetnička veličina, a novinari ga i dalje zovu da prokomentariše aktuelnu i dnevnu politiku. Zašto je to tako, odgovara na sledeći način: 

– Ja stalno ogovaram istoričare i ljutim se na njih, ne zato što su oni loši ljudi ili zato što su nedovoljno dobri naučnici, već prosto zato što se svi više bave politikom nego svojom strukom. I više su politički aktivisti nego istoričari. To se odnosi i na glumce, moram da kažem. To se odnosi i na mnoge lekare. Ljudi treba da rade svoj posao, a ne da se petljaju u sve i svašta, da pričaju o politici, o istoriji i ne znam čemu. Ja sam ceo život u tome i zbog toga ponešto znam, pa se ponekad usudim da ponešto pričam. Ali, u principu, ljudi ne smeju da kroz svoju profesiju provlače politički aktivizam. Ja sam se bavio pozorištem, i neuki ljudi su, ne znajući, ne razumevajući mnogo od toga što smo radili, to proglašavali političkim pozorištem. Mi nismo radili političko pozorište, nego je politika bila naša sudbina. Vreme je bilo takvo da je sve bilo preplavljeno politikom. To je vreme pred građanske ratove, vreme građanskih ratova, pa vreme ostalih ogromnih promena i mi smo to prosto imali za temu. Politika je bila naša tema. 

Foto: Printscreen/K1info

Istakao je Ristić da u KPGT-u, njegovom pozorištu već 50 godina, nikada nikoga nije pitao šta su njegova politička uverenja, koje je nacionalnosti, u šta veruje, u šta ne veruje. 

– KPGT je jugoslovensko pozorište, ali u isto vreme jugoslovenski kulturno-politički pokret i mi smo sve što smo radili radili svesno, suprotstavljajući se onome što je bio duh vremena. Mi smo se borili da sačuvamo jugoslovenski kulturni prostor, zajednički život, vrednosti jugoslovenskog načina života u vremenu rušenja svega, vremenu jedne velike promene u kojem smo živeli sa nadom da će biti bolje. I ispalo je ovo što imamo danas. 

O jugonostalgiji

Na popisu je kažu sve manje Marsovaca, sve više Jugoslovena, a mnogo više onih koji kažu da su jugonostalgičari. S druge strane, svedoci smo situacije sa našim susedima koja nije uvek povoljna i dobra za nas. Ljubiša Ristić o temi konstantnih previranja sa susedima u emisiji „Kec na jedanaest“ kazao je: 

– To rade vlasti države. Ja uvek razlikujem ustaše i Hrvate, kao što razlikujem srpske fašiste od Srba. To nije isto. Jednostavno, svuda imate ljude koji su skloni da nanose zlo. To radi politika onih koji su preuzeli vlast u Hrvatskoj, koji su radili na tome da se rasturi Jugoslavija, koji su prosto separatisti, kao što postoje separatisti svuda u svetu. Kao što postoje ljudi koji hoće da imaju svoje male odvojene zemlje kojima hoće oni da vladaju. Njima smeta zajednički život, smeta im saradnja sa drugima, smeta im sve ono što je bio naš život – naš kulturni prostor, naš ekonomski zajednički prostor, naš politički prostor. Sve će to morati da se rekonstruiše kad-tad. Nema drugog izlaza u tome.

Tvrdi da mi stalno negiramo naše antfašističko nasleđe i da je pozicija u kojoj se naša zemlja trenutno nalazi stvar aktuelne politike. 

– Mi stalno negiramo naše antifašističko nasleđe. Prepune su novine, prepune su televizije ljudi koji o tome govore sve najgore. Njima su važni i divni svi koji su srađivali sa okupatorom, svi koji su pripadali poraženim vojskama u Drugom svetskom ratu. Oni su heroji dana. Rehabilitujemo razne zločince iz vremena rata i pravimo od njih heroje. To što rade u Hrvatskoj sa ustašama iz vremena NDH, to što rade po raznim delovima ove zemlje sa raznim ljudima koje pokušavaju da vrate u život, u svest ljudi, to je sve stvar koja je deo aktuelne politike – kako da se eliminiše i izbriše, kako da se skloni iz glava ljudi jedno vreme u kome smo živeli zajedno, u kome smo bili prijatelji, u kome smo sarađivali, u kome je moja zemlja bila svuda – od Bleda do Đevđelije, u kojoj mi je bilo svejedno gde radim. I sada se mnogi ljudi plaše da se sete toga na taj način.

Na pitanje gde su sve te sile sa kojima smo bili prijateljski nastrojeni u svim tim godinama i zašto se čini da nigde nismo dobrodošli, Ristić odgovara:

– Ja bih rekao obrnuto. Tako izgleda – jeste, svi nas pritiskaju, svi od nas traže razne stvari. Ali nikom nismo nevažni. Znate, mnogo je gora stvar kad te sklone u stranu i niko te ne gleda, a mi imamo situaciju da se svi otimaju ko će ovde imati uticaja, ko će ovde biti važniji, i Zapad i Istok, i Rusija, i Kina, i Amerika, i Nemačka. 

O aktuelnoj situaciji u svetu

U razgovoru sa Boškom Jakovljevićem na K1 televiziji, Ljubiša Ristić se osvrnuo i na aktuelnu situaciju u svetu.

– Stalno pričamo o tome kako je NATO izašao na granice Rusije, a zapravo se radi o nečem drugom. Vojska je izašla na granice Evrope i okružila Evropu. Amerika nema nameru da ratuje sa Rusijom, ona ima nameru da gurne Ukrajince da ratuju s Rusijom. Da direktno oni ratuju, ne pada im na pamet, nisu blesavi! Ono što trenutno imamo jeste da taj istorijski sporazum koji je postojao između Sovjetskog Saveza, pa onda Rusije sa Nemačkom, da se sruši Berlinski zid, da se ujedini Nemačka, da se na taj način istera Amerika iz Evrope, sada ima posledice. Tzv. pad komunizma je posao koji je bio završen iza leđa Americi, sa ciljem da se ona izbaci iz Evrope. I oni se sad vraćaju silom. 

Kaže da je i ruski revanš devedesetih godina bio strašan i da nikada Nemačka ne bi bila u stanju da potpomogne otcepljenje Hrvatske, Slovenije i sve što je usledilo da nije bilo ruskog zelenog svetla i saglasnosti.

 

 

O odnosu velikih sila prema Srbiji i strahu od novog svetskog rata

Nama velike sile naizmenično čine dobro i čine zlo, tvrdi Ristić i dodaje da prosto sa njima nikad niste na sigurnom, jer ne znate šta će uraditi sutra. 

– One se jednostavno ne drže svojih obaveza, već prate samo svoje trenutne interese u onom pravcu u kojem je najbolje da ih trenutno realizuju. Samo strah može da sačuva svet i ništa drugo. Ono što je trenutno problem jeste to što izgleda ima ludaka koji bi da napuste strah. Antinuklearni pokreti su za vreme Hladnog rata održavali taj strah, da se on širi, da se onemogući svetski rat. Mi smo danas u fazi kada su neki pomislili da je to vreme prošlo i nemaju drugi argument sem vojnog argumenta – rekao je danas na televiziji K1 poznati reditelj. 

Na pitanje šta nam je činiti povodom situacije u kojoj se naša zemlja trenutno nalazi, da li se treba okrenuti Rusiji ili Americi, Ljubiša Ristić odgovara: 

– Interesantno je da ni jedna ni druga strana, ni ona koja kaže da se treba okrenuti Rusiji, ni ona koja kaže da se treba okrenuti Americi, ne govore da treba ići svojim putem, da se treba baviti Srbijom. A oni koji se bave time na pametan način, omogućili su da se obezbede rezerve gasa, nafte, hrane i da se sačeka šta će biti sa ovima koji imaju velike probleme na sve strane. Ono što je bitno u celoj toj stvari jeste da smo na takvom mestu i na takvoj svetskoj istorijskoj poziciji da možemo da pratimo samo ono što je oduvek bila jedina politika ovog dela sveta – a to je pokušati da se bude sa svima dobro, držati se svoga, ne ustupati više nego što se mora, nahraniti zveri koliko traže, ali čuvati se dobro od toga da se opredelimo za jednu stranu, a protiv druge, jer nas onda više nema. 

O JUL-u i 5. oktobru

Na pitanje kako je došlo do toga da bude član JUL-a i zašto je JUL svima smetao, Ristić je odgovorio: 

– To je vrlo interesantno, znate, i onima koji su simpatizeri, članovi, nečlanovi Demokratske stranke, SPS-a, DSS-a – svima smeta JUL. A JUL je bila jedan sporedna, marginalna stvar. I jedni i drugi pripisuju JUL-u ono što su drugi radili. JUL je stvorio Slobodan Milošević, pokušavajući da dovede u red sopstvenu partiju koja je krenula putem nacionalizma, ratnog huškanja, ratnog profiterstva, a s druge strane, pokušavajući da ne dozvoli da Amerikanci stvore levicu u Srbiji.Jugoslovenska levica imala je najbolje članstvo i najgore rukovodstvo, odmah da vam kažem. Svako živ je pokušavao da ubaci u JUL svoje ljude, ne bi li na taj način uticao preko Mire Marković na Slobodana Miloševića. 

Govorio je i o 5. oktobru, kojeg se, kaže, ne seća po dobru.

– Ja se uvek setim užasnih stvari vezanih za 5. oktobar. Sećam se kako su sirote ljude koji su dolazili na tzv.antimiting prebijali motkama po Sarajevskoj ulici. Ja od tada više ne primam auto stopere u auto, nikad. Zato što sam gledao kako je Beograd izgledao, gledao sam šta to znači. Gledao sam u ulici Kneza Miloša kako ide masa sveta sa zastavama Amerike, Engleske, Francuske i Nemačke. Od tada, ja više nemam iluzija o ovoj zemlji. Ja uvek znam da ovde postoje ljudi koji će to da rade za tuđe interese. Ali ne samo za zapadne, i za istočne, da se razumemo. Apsolutno mislim da je to bio projekat i Istoka i Zapada. Ja znam tačno da je trebalo skloniti Jugoslaviju sa političke karte sveta. A onda iza toga i Srbiju. 

 

 

Ostavite komentar