Izložba "VEŽBE PROLAZNOSTI“ Olivere Parlić Karajanković u Muzeju savremene umetnosti

Izložba "Vežbe prolaznosti“ Olivere Parlić Karajanković biće otvorena u petak, 3. novembra u 19 časova u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. 

Izložba će da traje od 3. novembra 2023. godine do 5. februara 2024, a kustos je Miroslav Karić.

Prisutna na sceni od kraja devedesetih godina, Olivera Parlić svoju umetničku praksu situira u prošireno polje skulpture razvijajući prepoznatljiv vizuelni jezik i specifičnu autorsku poetiku kroz rad sa različitim vrstama materijala i istraživanje njihovih kvalitativno-fizičkih svojstava u kontekstu oblikovnih mogućnosti i interpretativno-značenjskih potencijala.

Sagledani u celini, Oliverini radovi mogu se razmatrati u referentnom opsegu od nasleđa meke skulpture šezdesetih i sedamdesetih godina do raznolikih pristupa i strategija u tretiranju predmeta u umetnosti tokom dvadesetog veka, najpre u vezi sa nadrealističkim eksperimentisanjima sa rekontekstualizacijom objektnog sveta, njegovim asociranjem sa podsvesnim sadržajima i kreiranjem neočekivanih sklopova i začudnih saveza u tumačenju neposredne stvarnosti. 

Umetnicu će u praktičnom delu naročito zanimati predmeti kao i nestandardni skulptorski materijali (tekstil, sintetička vlakna, plastične i gumirane mase, strukture organskog porekla) čija svojstva omogućavaju poigravanje sa samom formom i veću manipulativnost blisku procedurama i postupcima iz svakodnevnog života poput kućnih poslova, radinosti, manuelnih radova, koji se obično pripisuju intimi ženske kulture. 

Izabrani predmeti i materijali, uvedeni neretko u dihotomne relacije u Oliverinim skulpturama, objektima i instalacijama, u funkciji su asocijativno-značenjskih okidača kojima se sugerišu vrlo lična, ali i šira, kolektivna afektivna stanja i osećaji nestabilnosti, fragilnosti, tenzičnosti kao dominantni doživljaji današnjeg opšteg društvenog ambijenta i mikro življenja. 

Foto: Olivera Parlić Karajanković, No Fun

Dela Olivere Parlić karakterišu izrazita taktilnost i snažno prisustvo emotivnog kao primarni uzrok svake umetničke  akcije,  nužnost  svakog usmerenog delovanja u odnosu prema predmetu ili materijalu koji zahvaljujući njenoj intervenciji postaju forme za somatske manifestacije, rodne stereotipe, ljudska ponašanja, psihološke procese, interpersonalne komunikacije…

U tom smislu, važno je uzeti u obzir i umetničine načine izlaganja, prostorna rešenja i koncipiranje postavki koje uvek funkcionišu poput svojevrsnog teatra objekata, koji, u međusobnim vezama ili konfliktima, dodatno modeluju materiju ljudskih priča, zaplete, drame, odnosno kojima ona, po rečima same umetnice, namenjuje ulogu "da umesto nas progovore jezikom egzistencije.

Foto: Olivera Parlić Karajanković, Novo doba

Serija najnovijih radova koja će biti predstavljena u Salonu MSU nastavak je Oliverinih promišljanja medija skulpture kroz dalje testiranje likovnih i oblikovnih karakteristika materijala i njihovih izražajnih kapaciteta da, samostalno ili u sadejstvima pripadajućih vrednosnih atribucija, porekla i namena, budu nosioci misaonih i simboličkih aktivacija uprizorenog. 

Ovog puta, reč je o autorkinim razmišljanjima na temu izdržljivosti kao merne jedinice otpora (ne)živog sveta intenzitetu vremena i okolnostima, transponovanim u forme čiji gradivni elementi i strukture, u konfiguraciji odnosa mekoće i čvrstine, postojanosti i poroznosti, posmatraču otvaraju intrigirajuće vizuelne situacije konstituisane međusobnim uticajima zakonitosti prirodnih sila i društvenih inskripcija. 

Otvrdnute i patinirane mrtve prirode, okoštali amblemi i uveli versko-obredni predmeti, krti ekstremiteti gigantizovanih oblika, disfunkcionalne barijere i zamaskirane svrhe, umetnica, zapravo, postavlja kao zbirnu metaforu o nestalnosti, efemernosti i privremenosti pojavnog, o neizbežnoj prolaznosti i potrošnosti svega, od materije do značenja. 

Ostavite komentar