PUTIN KAO RUSKI 007 – DA LI JE OVO REALNO? Film sa Džudom Louom koji Kremlj može samo da pozdravi

Film The Wizard of the Kremlin, u kojem Džud Lou tumači lik Vladimira Putina, izazvao je burne reakcije još pre nego što je stigao do šire publike. Iako je zamišljen kao kritički pogled na nastanak Putinove moći, brojni analitičari i novinari upozoravaju da film zapravo ponavlja – i time jača – narativ koji ruska propaganda gradi decenijama.

U ovom ostvarenju Putin je prikazan kao hladan, povučen i gotovo nevoljni lider – mlad, atletski građen bivši obaveštajac koji je „pozvan“ da spase Rusiju od haosa. Upravo takva slika, tvrde kritičari, savršeno se uklapa u mit o „idealnom vođi“ koji je Kremlj godinama plasirao domaćoj i svetskoj javnosti.

Mit o „spasiocu“ koji nikada nije postojao

Prema dostupnim istorijskim izvorima, Putina niko nije molio da preuzme vlast, niti je on bio misteriozni strateg koji je čekao pravi trenutak iz senke. Njegov dolazak na čelo Rusije bio je rezultat političkog kalkulisanja i interesa tadašnje elite oko Borisa Jeljcina, koja je tražila lojalnog i kontrolisanog naslednika, a ne harizmatičnog lidera.

Ipak, film insistira na ideji sudbine, tajne moći i obaveštajnog genija – elementima koji su već godinama sastavni deo kremaljske mitologije.

Youtube printscreen/Gaumont

Zašto je Zapad opet upao u istu zamku?

Zanimljivo je da zapadni filmovi i serije, čak i kada pokušavaju da budu kritični, često nesvesno ponavljaju iste obrasce koje žele da razbiju. U ovom slučaju, Putin je predstavljen kao simptom sistema, ali mu je istovremeno data aura posebnosti, hladne inteligencije i „izabranosti“.

Posebnu pažnju izazvala je i činjenica da se u filmu gotovo uopšte ne pominju masovni protesti, opozicija, niti lik Alekseja Navaljnog, iako se radnja proteže do 2019. godine. Za mnoge, to je ozbiljan propust – ili svesna odluka.

Youtube printscreen/Gaumont

Džud Lou kao lice mita

Za rusku publiku dodatni problem – ili prednost, zavisi kako se gleda – jeste izbor glumca. Džud Lou je decenijama izuzetno popularan u Rusiji, što njegovu interpretaciju čini još „prihvatljivijom“. Kritičari ocenjuju da Kremlj ovakav film može da predstavi kao kulturnu pobedu, jer zapadna produkcija praktično legitimiše sliku Putina kakvu vlast želi da vidi.

Youtube printscreen/Gaumont

Kada fikcija postane propaganda

U ruskoj popularnoj kulturi Putin se često ne prikazuje direktno – on je „prisutan“ kroz portrete, telefonske pozive ili tihe aluzije. Ovaj film mu, po prvi put u zapadnoj produkciji, daje konkretno lice. Problem je u tome što to lice više liči na filmskog junaka nego na stvarnog političara.

I tu leži glavna opasnost: kada se mit ponavlja dovoljno puta, on prestaje da izgleda kao fikcija. Film koji je trebalo da raskrinka sistem moći, po mišljenju mnogih, završio je kao još jedna njegova sofisticirana verzija.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar