SRBIN IZ HRVATSKE SE POŽALIO 'Njena porodica me demonizovala kao da sam ja lično bacao bombe na Zagreb'

Ovih dana na Reditu se odvijala zanimljiva diskusija, gde se jedan Srbin iz Hrvatske žalio da ne može da nađe devojku zbog svoje nacionalnosti. Rođen je u Hrvatskoj, ali je srpskog porekla, školovao se u Karlovcu i Zagrebu, a trenutno živi u Zagrebu. 

- Ja sam Srbin iz Hrvatske i pokrećem ovu temu jer je moja bivša devojka stalno slušala kritike zbog moje nacionalnosti, što je na kraju dovelo do toga da je morala da ide na psihoterapiju. Prekinula je vezu i iskreno se nadam da se nikada više neće suočiti sa takvim problemima, jer je generalno divna osoba. Ne krivim je što nije ostavila porodicu zbog mene, jer sam svestan istorije i rana koje postoje (znam, prava ljubav ne gleda na nacionalnost, ali nisam želeo da me krivi zbog moje nacionalnosti, koju nisam ni ja birao, posebno kada nešto krene naopako) - napisao je, objašnjavajući svoju pozadinu: 

- Ja sam Srbin uskočkog porekla (kažem uskočki jer su mi preci došli pre Turaka pre 500 godina), rođen u Gorskom Kotaru, školovan u Karlovcu i Zagrebu, lojalan građanin bez ikakvih problema sa zemljom u kojoj živim. Štaviše, zadovoljan sam uprkos mnogim izazovima i problemima. Takođe želim da napomenem da „Delija“ u mom imenu nije povezano sa Crvenom zvezdom, već je titula mog pretka. Ne čitam neproverene medije čim se probudim, ne pijem kafu sa Pupovcem, moja porodica nije rušila balvane, nismo bili deo „Krajine“, a nemam nikakvih problema sa komšijama Hrvatima iz okolnih sela (koji su većina u regionu) i Slovencima. Naprotiv, odnosi su odlični – idemo jedni drugima na slavlja, kažemo njima „Slava Isusu“, oni nama kažu „Pomozi mi, Bože“, ali se ipak ne mešamo previše.

Moja bivša nije jedina osoba koja mi je stavila do znanja da je moja nacionalnost problem (njoj lično nije smetalo, ali me je njena porodica demonizovala kao da sam ja ta koja je lično bacao bombe na Zagreb), što je dovelo do toga da kaže „Ne mogu više da izdržim“. Njena baka me je često imitirala i govorila kao da govorim kao neki stereotipni Beograđanin iz devedesetih, što nije istina. Isto tako, Srbi ponekad misle da svi u Hrvatskoj govore fraze poput „Hej ljudi, idemo, hajde samo da prošetamo psa pre piva“.

Nedavno sam izašao na večeru sa studentom iz Zagreba, Hrvatom iz Bosne. Sve je bilo super dok nisam nepromišljeno pomenuo da idem na slavu (zaštitnik porodice kod Srba, slavi gostoprimstvo i slavlje). Onda je došlo do iznenadne promene – „Šta je slava?“, „Čekaj, ti si Srbin?“, „Zašto mi nisi odmah rekao (moje prezime mi bukvalno govori da sam Srbin)?“, „Moj tata je bio u ratu, ubio bi me da zna da sam izlazio sa tobom.“ Tada mi je bilo jasno da nema priče. Ostali smo u kontaktu, ali stvari su jasne i ništa od toga neće biti.

Generalno, nikada nisam imao problem zbog prezimena, veroispovesti ili običaja, ali mi ovo deluje kao veliki izazov jer nemam nameru da tražim devojku na osnovu njenog porekla. Srbi imaju svoje gotovo getoizovane zajednice, a ja nemam nameru da redovno napuštam Zagreb i odlazim u lička ili slavonska sela u potrazi za devojkom.

Da budem iskren - koliko je ovo uobičajeno? Pitanje nije samo o vašem mišljenju, već o situaciji u porodici – koliki je problem ako dovedete Srbina u kuću? Ako ovde ima još Srba ili onih u mešovitim brakovima, voleo bih da čujem vaša iskustva. I da, za Srbe koji mogu naići na ovaj tekst - ne slušajte senzacionalističke medije. „Radim normalan posao, šef sam filijale, imam normalan društveni život, nosim naš krst oko vrata, ali budimo iskreni, svi znamo da bi u Srbiji bilo problema kada bi neko poput Ante ili Jure bio doveden u srpsku porodicu - napisao je, nakon čega su mnogi komentarisali njegovu objavu. 

- Ni Hrvati ni Srbi ne vole Srbe iz Hrvatske, ovo kažem kao Srpkinja iz Hrvatske. Možda sam imala sreće, u mešovitom sam braku, njegovi roditelji nisu bili baš srećni u početku, dok me nisu upoznali, ali posle su bili više nego ok, zapravo, nisam mogla poželeti boljeg svekra i svekrve.  „Ne krijem svoje poreklo, ako me neko pita, odgovoriću iskreno, ali s obzirom na razgovore koje sam čuo na poslu, rekao bih da čak ni ne znaju da sam Srpkinja“, komentarisala mu je jedna korisnica Redita.

- Nisam mogao ni da ga pročitam do kraja, iskreno. Ja, Hrvatica, rođena u Vukovaru, unuka, ćerka i nećaka svih muškaraca u mojoj porodici koji su bili u logoru, minskom polju itd, nikada nisam čula nijednu ružnu reč o svom mužu koji je rođen u Beogradu. Njegova porodica živi u Srbiji. Moja porodica je sva religiozna, idu na misu, ali nisu rekli ni reč kada sam rekao da neće biti crkvenog venčanja. Međutim, znali su da nisam zbog njega doneo tu odluku, već jednostavno zato što nisam religiozan. Ne znam šta da kažem, draga moja. Moji su takođe često toksični, ali barem nisu zli. Žao mi je što si morao/la da prođeš kroz to. Žao mi je što ona ne vidi kakvi su to „ljudi“ – drugi mu je pisao, a ima ih mnogo sa sličnim problemima: 

- Starci su celog života kukali njegovom prijatelju, „samo nemoj da bude Srpkinja“ i evo ga već tri godine u srećnoj vezi sa Srpkinjom. Naravno da ne znaju. Ne znam šta bi bilo kobnije, da je bio gej ili da mu je zet bio iz Novog Sada. Mojoj porodici ne bi smetalo. Oni jednostavno ne gledaju ljude na taj način.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar