HOĆETE li da vidite Čoveka BEZ LICA i Damu koja VRIŠTI? To je moguće u jednoj TVRĐAVI

Južno od Filadelfije nalazi se tvrđava koja je služila da zaštiti od napada sa reke Delaver. Veliki kameni bedemi Fort Miflina štitili su glavni grad mlade nacije Filadelfiju od opsade brodova britanske imperije koja je, ironično, izgradila tvrđavu 1772. Ali Britanci su uništili sopstveno zdanje u novembru 1777. nemilosrdnom topovskom kanonadom sa brodova, a skoro tri četvrtine garnizona stradalo je u napadu.

Tvrđava je obnovljena dvadeset godina kasnije i služila je kao garnizon u ratu 1812. i kao zatvor u periodu građanskog rata. Sada je to istorijska atrakcija sa vodičima u istorijskim odelima i mesto mnogih rekonstrukcija bitaka - ali čini se da nisu prisutni samo živi glumci.

Foto: Youtube PrintScreen

Balkon na drugom spratu kasarne često posećuje duh čoveka čiji je zadatak bio da pali uljane lampe svake večeri i, iako se radi o bledoj i jedva primetnoj figuri, posetioci uočavaju da nosi dugačku motku sa prigušenim plamenom na kraju. Krila tvrđave, najintenzivnije bombardovana tokom opsade 1777. godine, mesto su gde se viđenja sablasti ne mogu izbrojati.

Vizije bledih obrisa mogle bi se opisati kao plod mašte da nije njihove učestalosti. Ali čak i jednom od najprepoznatljivijih priviđenja nedostaje detalj - u pitanju je Čovek bez lica. Navodno se radi o duhu ubice i dezertera zatvorenog tokom građanskog rata.

Njegovo ime je bilo Vilijam Hau, a zbog ubistva svog pretpostavljenog i dezerterstva, utamničen je u Fort Miflinu pre nego što je obešen. Kada se pojavi, očevici kažu da ga je prilično lako uočiti, osim što mu je lice u senci. Razlog? Pre vešanja, dezerterima je pokrivana glava crnom vrećom kao znak srama.

Foto: Youtube PrintScreen

Ali najpoznatiji i najglasniji duh Fort Miflina je Dama koja vrišti. Ona nikada nije viđena, ali se može čuti dok jadikuje iz oficirskih odaja, gde izgleda večno žali za svojom ćerkom.

Navodno je to duh žene po imenu Elizabet Pret, koja je živela u blizini tvrđave u 18. veku i čija je ćerka stupila u vezu sa oficirom. Elizabeta se odrekla i izbacila svoju ćerku iz doma, koja je ubrzo potom preminula od dizenterije. Obuzeta krivicom što je svoju ćerku predala okrutnoj sudbini, Elizabeta je poludela. Trčala bi po tvrđavi vrišteći i ridajući iz sveg glasa. Naposletku je sebi oduzela život.

Foto: Youtube PrintScreen

Ali ona nije jedini duh koji se zvučno oglašava u ovoj tvrđavi - u blizini kovačnice često se čuju ritmički udarci čekića o nakovanj, da bi se utišali kada ljudi naiđu da zavire u praznu prostoriju.

Ostavite komentar