NASA OTKRILA NEVIDLJIVU PRETNJU NA MARSU! Čestice prašine 500 puta tanje od ljudske vlasi mogle bi da ugroze astronaute

NASA-in rover „Istrajnost“ (Perseverance) otkrio je na Marsu ultrasitne čestice prašine prečnika svega 100 nanometara, odnosno oko 500 puta manje od debljine ljudske vlasi. Ovo otkriće moglo bi da bude važno za planiranje budućih misija sa ljudskom posadom na Crvenu planetu, posebno kada je reč o zaštiti astronauta i njihovoj opremi.

Kako prenosi Rojters, rover od 2021. godine istražuje krater Jezero na severnoj hemisferi Marsa, a naučni tim je u novoj studiji opisao do sada najfinije čestice prašine zabeležene na ovoj planeti.

Sitnije čestice mogu da prodru dublje u ljudsko telo

Planetarni naučnik Skot Van Bomel sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, član naučnog tima misije i glavni autor studije, upozorio je da manja veličina čestica ne znači automatski da je prašina opasnija.

Ipak, kako je objasnio, sitnije čestice imaju veći potencijal da prodru dublje u ljudsko telo, gde ih organizam teže uklanja.

Prašina na Marsu sadrži silicijum-dioksid, jedinjenja gvožđa i hlorna jedinjenja, uključujući perhlorate, za koje je poznato da mogu biti štetni u dovoljno velikim dozama. Rizik, međutim, zavisi od količine prašine kojoj je osoba izložena i trajanja izloženosti.

Instrument rovera zabeležio čestice koje ranije nisu mogle da se otkriju

Naučnici su analizirali čestice prašine koje su se nakupile na opremi rovera, uključujući materijale od kojih se izrađuju svemirska odela. Ti materijali poslati su na Mars kako bi se ispitalo kako podnose surove uslove na ovoj planeti.

Dok su ranija merenja omogućavala otkrivanje čestica prečnika do oko tri mikrometra, instrument PIXL, namenjen rendgenskoj analizi sastava materijala, zabeležio je dve kategorije još sitnijih čestica.

Pored ultrasitnih čestica prečnika oko 100 nanometara, pronađene su i čestice manje od 2,5 mikrometra, odnosno oko 30 puta tanje od ljudske vlasi.

Prašina bi mogla da ugrozi pluća astronauta i ošteti opremu

Najveću zabrinutost izaziva mogućnost da dovoljno sitne čestice dospeju duboko u pluća astronauta, a potencijalno i u krvotok, gde bi mogle da oštete vitalne organe.

Dodatni rizik predstavlja mogućnost da prašina, usled svojih fizičkih svojstava i uslova na Marsu, vremenom utiče na materijale od kojih su izrađena svemirska odela i staništa.

Ipak, Van Bomel je naglasio da za sada nema dokaza da je marsovska prašina oštetila materijale za svemirska odela. Utvrđeno je samo da su različiti materijali različito reagovali u kontaktu sa prašinom.

NASA planira slanje astronauta na Mars tokom tridesetih godina

NASA planira da pošalje astronaute na Mars već tokom tridesetih godina 21. veka, a nova saznanja mogla bi da pomognu u pripremi budućih misija.

Prema rečima Van Bomela, rezultati istraživanja doprineće razvoju sistema za podršku ljudskom životu, izboru materijala za svemirska odela i staništa, kao i pronalaženju efikasnih metoda čišćenja koje mogu da uklone čestice manje od jednog mikrometra.

Otkriće će takođe dopuniti postojeće NASA smernice i protokole koji se odnose na toksikološke rizike tokom budućih misija sa ljudskom posadom na Crvenoj planeti.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar