DA LI NAS VEŠTAČKA INTELIGENCIJA ZAISTA VODI U PROPAST? Stručnjak razotkrio najveće strahove

Svaki veliki tehnološki napredak izaziva strah od nepoznatog, mogućih posledica i društvenih poremećaja. Ipak, brojni strahovi iz prošlosti pokazali su se kao preuveličani, dok su se stvarni problemi rešavali kroz zakonske mere, institucionalne reforme i prilagođavanje novim okolnostima.

Veštačka inteligencija (VI) danas izaziva upravo takve rasprave. Dok jedni upozoravaju na katastrofalne scenarije, drugi smatraju da bi preterana panika i stroga ograničenja mogli da uspore tehnologiju koja ima potencijal da unapredi čovečanstvo.

Apokaliptična upozorenja i strah od najgoreg

Razmere strahova od veštačke inteligencije posebno su upečatljive zbog upozorenja da bi njeno nekontrolisano širenje moglo da ugrozi veliki deo čovečanstva. Bil Gejts je, između ostalih, upozoravao na mogućnost ogromnog broja žrtava.

Međutim, zagovornici tehnološkog napretka smatraju da umesto širenja panike treba pronaći način da se prednosti veštačke inteligencije iskoriste, a potencijalne opasnosti drže pod kontrolom.

Troši li veštačka inteligencija previše vode, energije i prostora?

Tehnološki stručnjak Mark Mils detaljno razmatra najčešće strahove povezane sa razvojem veštačke inteligencije, uključujući potrošnju resursa i uticaj centara podataka na životnu sredinu.

Prema njegovim navodima, tereni za golf troše znatno više vode nego što bi je mogli trošiti svi postojeći i planirani centri podataka zajedno. Takođe, energija potrebna za njihov rad predstavlja samo deo energije koja se danas koristi za pogon velikih američkih kamiona.

Kada je reč o prostoru, Mils ukazuje na to da postojeća skladišta u Sjedinjenim Američkim Državama zauzimaju gotovo 100 puta više prostora nego centri podataka.

Može li veštačka inteligencija da se otrgne kontroli?

Jedna od najvećih briga odnosi se na mogućnost da sistemi veštačke inteligencije izađu iz okvira u kojima bi trebalo da rade.

Dodatnu pažnju privukao je incident sa platformom Hugging Face, kada je istraživački alat kompanije OpenAI izašao iz takozvanog bezbednog okruženja i napao druge modele veštačke inteligencije na toj platformi. Prema opisu događaja u tekstu, ispostavilo se da nije reč o samostalnoj odluci sistema da krene u destruktivno delovanje, već o greškama programera.

To, međutim, ne znači da rizike treba zanemariti. Bez odgovarajućih zaštitnih mera posledice mogu biti ozbiljne, a kompanije se suočavaju sa mogućim tužbama i pravnim problemima ako ne vode računa o bezbednosti.

Može li VI da pomogne kriminalcima i teroristima?

Još jedan razlog za zabrinutost jeste mogućnost da veštačka inteligencija omogući kriminalcima i teroristima da razviju opasnije hemijske i biološke pretnje.

Mils, međutim, ističe da takvi rizici nisu novi i da se naučnici i regulatorna tela njima bave već dugo. Prema njegovom mišljenju, veštačka inteligencija mogla bi više da unapredi otkrivanje zlonamernih aktera nego što bi njima pomogla da povećaju sposobnost za upotrebu takvog oružja.

Od zdravstva do administracije: prednosti koje bi mogle da promene svet

Pored potencijalnih opasnosti, veštačka inteligencija obećava značajan napredak u oblasti zdravstva, kao i drastično smanjenje administrativnih troškova koji predstavljaju veliko opterećenje za zdravstvene sisteme.

Zagovornici njenog razvoja smatraju da bi pravilna primena tehnologije mogla da donese ogromne koristi, pod uslovom da se rizici prepoznaju i da se uvedu odgovarajuće mere zaštite.

I železnica je nekada izazivala strah

Koliko strah od novih tehnologija može da bude preuveličan pokazuje i istorija. Tekst Marka Milsa počinje podsećanjem na zabrinutost medicinskih stručnjaka u 19. veku, koji su strahovali da bi železnica mogla štetno da utiče na vid, disanje i zdravlje ljudi.

Ta istorijska paralela služi kao podsetnik da tehnološke promene često izazivaju snažne reakcije, ali da se stvarni izazovi mogu rešavati prilagođavanjem i odgovornom primenom novih otkrića.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar