JOŠ ISPAŠTAMO ZBOG ŠALE ISPRIČANE PRE 250 GODINA Zašto je uvedeno zimsko i letnje računanje vremena

Iako je Evropska komisija 12. septembra 2018. godine podnela nacrt Direktive kojom poziva svoje države članice da ukinu pomeranje sata dva puta godišnje (i time pokušala da se izvuče iz Direktive koju je sama usvojila još 1980. godine), Savet i Evropski parlament se još nisu složili oko svojih stavova, pa ćemo ove nedelje (26. oktobra) u 3 sata ujutru pomeriti satove jedan sat unazad na 2 sata, čime ćemo preći na zimsko računanje vremena.

Sve je počelo šalom

Kada se ikona američke istorije Bendžamin Frenklin našalio sa građanima u pismu objavljenom u Žurnalu de Pariz (prvim francuskim dnevnim novinama) savetujući im da se ranije probude kako bi iskoristili sunčeve zrake i uštedeli na svećama, niko nije mogao ni da zamisli da će njegova šala postati tačka spora za modernu civilizaciju skoro dva i po veka kasnije.

Tokom narednih 189 godina, svet je imao veće probleme od apsorpcije sunčeve svetlosti i štednje na svećama, a onda je 1895. godine novozelandski entomolog Džordž Vernon Hadson predložio pomeranje sata unapred za 2 sata u letnjim mesecima, kako bi imao više vremena za lov na insekte popodne. Prilično lični razlog, rekli bismo.

Ovog puta, nismo morali dugo da čekamo na reciklažu teme pomeranja sata unapred. Engleski graditelj Vilijam Vilet je 1907. godine objavio pamflet „Rasipanje dnevne svetlosti“ u kojem se zalagao za uvođenje letnjeg računanja vremena, ali to nije naišlo na podršku vlade premijera Ser Henrija Kembela-Banermana, pa je i ovaj pokušaj neslavno završen.

Ušteda uglja

Nakon nekoliko neslavnih pokušaja kroz istoriju, usred razaranja Prvog svetskog rata, članice Trojnog saveza, Nemačka i Austrougarska, konačno su, kako bi uštedele ugalj, zvanično uvele letnje računanje vremena. Kako će se ubrzo pokazati, ušteda im nije bila od velike koristi.

Njihov primer su sledili i njihovi prirodni neprijatelji iz sila Antante, koje su uvele, a zatim i napustile model letnjeg računanja vremena. Najkrvaviji sukob moderne civilizacije (Drugi svetski rat), u svrhu uštede energije, primorao je brojne zemlje da prihvate ideju letnjeg računanja vremena.

Pixabay.com

Kad je počelo kod nas?

Verovatno se pitate kada je letnje računanje vremena stiglo u naše krajeve? U noći 27. marta 1983. godine, stanovnici tadašnje Jugoslavije su, po prvi put, pomerili kazaljke na svojim satovima sa 2:00 na 3:00 časa ujutru i time prihvatili letnje računanje vremena, što je najradije pozdravila Slovenija, čija je vlada pripremila Nacrt društvenog sporazuma, kojim je predviđeno da će radno vreme u svim kolektivima početi sat vremena kasnije.

Republika Srbija je zadržala koncept letnjeg računanja vremena i nakon sticanja nezavisnosti posle raspada Jugoslavije. Pošto savremena istraživanja nisu pokazala značajnu korist od pomeranja sata, već moguće negativne efekte na ljudsko zdravlje, samo je pitanje vremena kada će savremeni svet napustiti ideju koja je nastala iz šale te daleke 1784. godine.

Da li pomeranje sata utiče na našu mentalnu higijenu?

Odgovore je za "Slobodnu Dalmaciju" dao šef Klinike za psihijatriju u splitskom KBC-u, prof. prim. dr. sc. Trpimir Glavina.

- Neki ljudi mogu imati kratkotrajne probleme sa spavanjem i, posledično, kratkotrajna blaga kognitivna oštećenja u svakodnevnom funkcionisanju zbog određenog poremećaja ritma spavanja. Obično se to brzo „popravi“ i dođe u ravnotežu... Sve ostalo je uglavnom na nivou medijskih spekulacija o mogućim problemima, pa se neki od nas, u zavisnosti od strukture ličnosti, „navuku“ na ovu i onu priču - kaže dr Glavina.

Dakle, priče o uticaju pomeranja sata na naše mentalno zdravlje ne drže vodu?

- Apsolutno, da! Ako neko i ima problem, on je obično kratkotrajan i objektivno blažeg intenziteta. Ambulantni pregledi takođe ne pokazuju nikakve promene...

Ukratko i jasno, šef Psihijatrijske klinike ne vidi pomeranje kazaljki na satu kao neprijatelja mentalnog zdravlja nacije.

Ostavite komentar