REGULISANJE AI TEŽE OD PREGOVORA O NUKLEARNOM NAORUŽANJU: Da li treba da nas zabrine Gejtsova tvrdnja?

Koosnivač Majkrosofta i filantrop Bil Gejts izjavio je danas da bi postizanje međunarodnog dogovora o regulisanju veštačke inteligencije moglo da bude teže nego pregovori tokom Hladnog rata o ograničavanju nuklearnog naoružanja.

On je u intervjuu za NBC njuz, istakao da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da predvode napore u uspostavljanju pravila za razvoj AI.

"Ovo je teže nego što je to bilo", rekao je Gejts, komentarišući mogućnost postizanja globalnog sporazuma o veštačkoj inteligenciji.

Gejts je ocenio da bi vlade trebalo da budu uključene u nadzor načina na koji veštačka inteligencija funkcioniše i da uvođenje sistema za praćenje ne bi usporilo razvoj tehnologije niti ugrozilo poziciju SAD u odnosu na Kinu.

Govoreći o stavu američkog predsednika Donalda Trampa, koji se protivi uvođenju federalnih ograničenja za kompanije koje razvijaju AI modele, Gejts je rekao da očekuje da će se postići saglasnost kada Tramp i drugi budu uvereni da bezbednosne mere neće da oslabe američku poziciju u tehnološkom nadmetanju sa Kinom.

Gejts je podsetio da su SAD u prošlosti predvodile međunarodne dogovore u oblastima poput bezbednosti u vazduhoplovstvu, zaštite ozonskog omotača i nuklearnog naoružanja, ocenivši da bi sličan pristup trebalo da se primeni i na veštačku inteligenciju.

Zabrinutost zbog razvoja AI dodatno je porasla nakon upozorenja bivšeg zaposlenog u kompaniji "Antropik" Džejkoba Koksona, koji je rekao da ljudi koji razvijaju veštačku inteligenciju ozbiljno veruju da bi ona do kraja decenije mogla da ugrozi čovečanstvo.

Direktori kompanija "Antropik" i "OpenAI", Dario Amodei i Sem Altman, takođe, su ocenili da je potrebno da se uspori razvoj AI zbog mogućnosti da tehnologija uskoro dostigne nivo "superinteligencije" koja bi nadmašila ljudsko razmišljanje.

Gejts je, međutim, naglasio da pažnja trenutno mora da se usmeri i na neposredne rizike.

Prema njegovim rečima, najveća opasnost trenutno dolazi od ljudi sa lošim namerama koji uz pomoć AI mogu da izvrše prevare, poremete elektroenergetske mreže ili ugroze bankarske sisteme.

"Male grupe uz pomoć AI mogu da urade ono što su ranije mogle samo najveće države", rekao je Gejts, ocenivši da vlade moraju da zahtevaju bezbednosne mehanizme i nadzor kako bi se sprečili ozbiljni incidenti.

On je posebno istakao značaj praćenja ponašanja AI sistema u samim laboratorijama, navodeći da bi takav nadzor omogućio policiji i drugim nadležnim institucijama da utvrde šta se dogodilo u slučaju velikih sajbernapada ili drugih zloupotreba.

Gejts je rekao i da uvođenje zaštitnih mehanizama ne mora da uspori razvoj AI, dok je predlog o uvođenju "prekidača za isključivanje" sistema u slučaju opasnosti ocenio kao nedovoljan bez unutrašnjeg nadzora i vođenja evidencije o radu AI sistema.

Govoreći o radu Gejts fondacije, on je rekao da ta organizacija sarađuje sa oko 60 kompanija za razvoj veštačke inteligencije kako bi poboljšala podršku za jezike koji nisu među najzastupljenijim svetskim jezicima.

Gejts je naveo da je stopa grešaka AI sistema u afričkim jezicima trenutno oko 10 puta veća nego u engleskom, što, posebno u oblasti zdravstva, može da bude veoma opasno.

On je dodao da fondacija koristi AI i u svom radu, između ostalog za prikupljanje najnovijih podataka o malariji i neuhranjenosti, kako bi efikasnije usmeravala sredstva za globalno zdravlje.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar