ZAŠTO SU NEMAČKI TURISTI OČARANI SRBIJOM? Ovde se osećaju kao kod kuće, a umesto selfija - traže ovo

Srbija je postala nova omiljena destinacija na mapi nemačkih putnika, a razlozi su brojni. Turisti su očarani gostoprimstvom koje retko sreću u svetu, ističući da se u Srbiji osećaju kao kod kuće.

Kada se veče po svim pravilima privodi kraju, Srbija tek tada otvara svoja vrata, prenosi gartenservice-oliveira.de.

Kako Nemci doživljavanju Beograd?

Sve počinje u kafani u Zemunu, blizu Dunava. Konobarica spušta parče tople lepinje kao da je to najprirodnija stvar na svetu, a stariji gospodin za susednim stolom pita da li smo iz Nemačke. Neko podiže rakiju, radio pušta staru baladu, vazduh miriše na grilovane paprike i dim od drveta. Pogledam na sat, pa na lica koja ne gledaju kroz vrata, već jedno u drugo. Donose tanjir pasulja, a neko kaže: „Probajte.“ Razgovor nije glasan, samo pažljiv. Kratak trenutak se čini kao celo veče. 

Šta je sa umorom od gradskih putovanja? Deset znamenitosti za četiri sata, tri selfija i lista obaveza koje treba ispuniti. U Srbiji, ta napetost nestaje čim sednete.

Jedan primer mi je ostao u sećanju: Ana i Mark iz Kelna su stigli u Kragujevac uveče, u vreme kada se kuhinja skoro zatvarala. Konobar im je ipak mahnuo, pozvao ih u dvorište, i pet minuta kasnije, na stolu su bile paprike, paradajz, sir, masline i još topla lepinja.

Komšija - koji nije znao ni engleski, ni nemački - pokazao je na flašu rakije, podigao dva prsta i osmehnuo se. Dve čaše su brzo postale četiri.

Kasnije, na salveti su napisali ime sela, dva puta ga podvukli i rekli: „Vratićemo se ovde.“ Fotografija koju su objavili ne prikazuje reklame, već samo ljude za klimavim drvenim stolom.

U Srbiji je drugačiji osećaj za vreme. Manje žurbe, a više ritma, usklađenog sa obrocima i razgovorima. Cene su pristupačne, udaljenosti kratke, a spontani pozivi na druženje su česti. Mnogi primećuju: malo drame, a velika intimnost - to je retka kombinacija.

Gradovi, poput Novog Sada ili Niša, dovoljno su mali da vas ne preplave, a opet dovoljno veliki da ne dosade. Na kraju pobeđuje nešto što je u Nemačkoj hronično fali - nigde ne morate da žurite.

Shutterstock

Srpske kafane

Najjednostavniji "trik" jeste da ne žurite. U kafani sve počninje sa šljivovicom za dobrodošlicu, zatim slede salate (šopska, urnebes), potom topla jela poput prebranca ili ćevapa, a kasnije, možda, pljeskavica sa dosta kajmaka.

Zatražite „malo svega“ – odnosno pomalo od svakog jela – i to će vam iz kuhinje i doneti. Oni koji pitaju sa radoznalošću nešto više o hrani, često dobiju i neku mini priču: o baki, najboljim paprikama ili septembarskoj berbi. Time otvarate vrata ljudima, ne samo tanjirima.

Bakšiš uvek zaokružujte naviše. „Hvala“ čini čuda, a „Živeli!“ još više. Pitanja o hrani nisu znak nepoverenja, već iskazivanje interesovanja. Što duže sedite u kafani, vi ste više gost nego mušterija. Plaćate kada odete, a ne kada se kuhinja zatvori. To sve doprinosi opuštenoj atmosferi.

Razgovor ovde nije takmičenje. Jednostavno ga započnite, i sve će teći gotovo automatski.

Jednostavna hrana, dugi razgovori, tihi utisak

Oni koji se vraćaju iz Srbije retko donose suvenire, već usvojene navike. Kafa se ne pije u žurbi, već dok se sedi. Tu je lonac čorbastog pasulja ili prebranca koji produžava završen odmor. To je ono „polako“ koje nakratko pruža predah i tokom sastanka.

Nemačkim sećaju se krovova u Užicu, svetlosti reke u Nacionalnom parku Tara, zelenih livada. Selo vam ne prodaje način života, već vam daje drugačiji okvir vremena.

Hoće li se vratiti? Mnogi kažu da. Neki čak otkrivaju da je upravo ovde putovanje ponovo postalo lako – ne zato što se ništa ne dešava, već zato što je sve što se dešava – savršeno. Razgovori koji oduzimaju vreme pretvaraju strance u poznanike. I to je ono što ostaje sa njima.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar