CENE PADAJU U SRBIJI Stručnjaci u "Uranku" otkrivaju: Šta je sve bolje za građane od danas?

U prodavnicama širom Srbije od danas jeftinije je više hiljada proizvoda. Smanjenje cena odnosi se na čak 23 grupe osnovnih životnih namirnica, što donosi direktnu olakšicu za kućne budžete građana.

Kakve ćemo još benefite imati od ograničenja trgovačkih marži i koje dodatne pogodnosti od danas mogu da očekuju građani Srbije, objasnili su profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić i finansijski konsultant Vladimir Vasić, gostujući u emisiji "Uranak" na našoj televiziji.

Šta je zapravo marža?

Profesor Savić najpre je pojasnio pojam marže.

- Marža je trgovačka zarada. Ako kupite robu od nekoga za sto dinara i želite da zaradite 20 procenata, dodate na to i dobijate krajnju maloprodajnu cenu - rekao je profesor i dodao da su trgovci u praksi često zarađivali znatno više.

K1 televizija

- Kako ko. U početku je to bilo povoljno, kada su došli veliki trgovački lanci dobili smo veliki asortiman robe. Tada su cene bile vrlo pristojne, ali niko nije razmišljao o visini marži - dodao je on.

On je objasnio i način na koji se formira konačna cena:

- Nabavna cena od proizvođača, plus trgovačka marža i plus PDV od 20 procenata – to je konačna cena. Problem je što trgovački lanci međusobno nisu bili konkurencija, već su sarađivali. Trudili su se da privuku kupce kombinacijom kvaliteta i cene. Međutim, kako je tržište zatvoreno i nema mnogo domaće ponude, naši proizvođači nemaju mnogo izbora i pristaju na uslove koje im trgovci diktiraju. Trgovci prodaju svetsku robu i u rukama drže i mač i pogaču - objasnio je Savić.

Domaća proizvodnja – propuštena šansa

Savić je naglasio da država ima određene mogućnosti, ali i ograničenja.

- Država može da se bori, ali nisam siguran da može efikasno da se izbori. Mi, kao građani, moramo da poštujemo svoju ulogu – da kupujemo tamo gde su akcije. To je prosto tržišna privreda -  rekao je profesor.

On je podsetio i na širu sliku domaće privrede:

- Krenuli smo naopako. Zaboravili smo jednu krupnu stvar koja se dogodila pre 25 godina, 5. oktobra, kada smo praktično uništili domaću proizvodnju i trgovinu. Da imamo to danas, ne sve one kompanije, ali mnoge su mogle da prežive. Kada bismo imali jaču proizvodnju i domaću trgovinu, ne bi nam se ovo dešavalo - kazao je on i nastavio:

- Doveli smo velike strance koji imaju svoja pravila, a mi nemamo komparativnu prednost. Da postoji domaća trgovina i proizvodnja, kao što je nekada bila robna kuća „Beograd” sa 300 hiljada artikala ili velika domaća preduzeća, mogli bismo da pregovaramo. Oni od vas traže kredite, plaćaju poreze, možete da im pomognete subvencijama. Sada, međutim, subvencionišemo strance, jer domaće proizvodnje gotovo da nema. Preskočili smo tu lekciju i sada beremo gorke plodove. Nije sve moglo da preživi, ali da Srbija danas ima ozbiljne domaće proizvođače, ne bismo bili u ovakvoj situaciji - zaključio je profesor.

Kratkoročno olakšanje, dugoročna neizvesnost

Finansijski konsultant Vladimir Vasić ukazao je na ono na šta građani treba da obrate pažnju kada od danas odu u prodavnicu.

K1 televizija

- Potrošači će videti razliku u ceni, ali država mora da vodi računa. U ekonomiji je sve sistem spojenih sudova – ako na jednom mestu pritisnete, trgovci će pokušati da nadoknade na drugom. To može da poremeti snabdevanje, jer je odnos ponude i tražnje već narušen - kazao je Vasić i dodaje:

- Imamo trgovinske lance i banke koje su dominantne. Pitanje je da li smo otklonili uzrok koji nas je doveo dovde. Sada uzimamo neki lek – možda nas izleči, a možda ne. Kratkoročno ćemo videti razliku u budžetu, ali dugoročno, to je veliko pitanje na koje moramo obratiti pažnju -  istakao je Vasić i dodaje:

- Moramo da podržimo domaće kanale prodaje, jer su to mesta na kojima možemo plasirati svoju robu. Međutim, za to nam je potrebno tri do pet godina.

Prema rečima Vladimira, ova mera može doprineti smanjenju inflacije, ali ukoliko se dodatno poremeti tržište, koje je ionako iskrivljeno, posledice bi mogle biti još skuplje.

Banke su smanjile stope na gotovinske i potrošačke kredite namenjene građanima do sto hiljada dinara.

- Ova mera je privremena, ali smo suštinski rešili ono što je najvažnije – da svako od nas ima izbor.  Ova odluka će makar malo pomoći ljudima da predahnu. Na kredit od milion dinara, za period od pet godina, ušteda iznosi oko 75 hiljada dinara – odnosno oko 1.200 dinara mesečno. To je novac koji ostaje u budžetu naših građana i koji oni mogu da usmere na nešto drugo - zaključio je Vasić.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar