Ne znamo RAZLIKU između “upotrebljivo do” i “najbolje upotrebiti do” - zbog toga BACAMO TONE ispravne HRANE

Istraživanje je pokazalo da većina potrošača na prostoru EU ne razume jasno razliku između oznaka “upotrebljivo do” i “najbolje upotrebiti do”, istakla je profesorka Hemijskog fakulteta dr Dušanka Milojković Opsenica.

To predstavlja veliki problem zbog koga se na godišnjem nivou bacaju enormne količine hrane, koje su bile bezbedne za upotrebu. Kako se to više ne bi dešavalo, Evropska komisija do kraja godine predlaže novi sistem označavanja rokova trajanja hrane.

- “Upotrebljivo do” je oznaka koja se koristi za rok upotrebe na namirnicama sklonim kvarenju. To su mleko, mlečni proizvodi, sveže meso i slične namirnice. “Najbolje upotrebiti do” je oznaka koja se sada zamenjuje pogodnijom oznakom i odnosi se na određeni kvalitet do navedenog roka upotrebe. To ne znači da po isteku tog roka namirnica ne ispunjava uslove za bezbednu upotrebu ili nije bezbedna za upotrebu - objasnila je profesorka.

Kako kaže, bilo je nekih predloga kako to da se izmeni.

- Švedska i Norveška su uvele neke alternativne oznake koje su dodatno zbunjivale potrošače. Bilo je oznaka “najbolji kvalitet do, ali i „upotrebljivo i po isteku tog roka”. To je isuviše dugačko i neprecizno za potrošače da pročitaju - rekla je ona u "Uranku".

Profesorka kaže da trgovci vode računa o proizvodima.

- Trgovci koji stavljaju proizvode na rafove poprilično vode računa o roku upotrebe i upoznati su sa propisima. Mislim da je to jako dobro. Ako namirnica ima oznaku „upotrebljivo do“, ona ne bi smela da se nađe po isteku tog roka u prodaji. Oni koji stavljaju namirnice kojima ističe rok trajanja treba to da naznače i da spuste cenu. Što se tiče namirnica sa oznakom “najbolje upotrebiti do” treba da ostanu na rafu po sniženoj ceni - kaže profesorka.

Foto: K1info

Ona tvrdi i da će se rok trajanja proizvoda povećati.

- Cilj Evropske komisije je da se do 2023. godine značajno smanji količina hrane koja se baca. Trebalo bi da se svede na polovinu. Na osnovu rezultata pouzdane analize treba da se produži rok upotrebe. Pored toga što zbunjuje potrošače, upravo je to razlog zašto se ukida „najbolje upotebiti do“. To se odnosi na namirnice koje su ispravno skladištene i u originalnom pakovanju, ako nije oštećena ambalaža. Ako je proizvod pravilno skladišten može se još određeno vreme koristi. Vrlo ozbiljne studije stabilnosti tih namirnica su urađene i rokovi će biti duži nego što su sada sa tom oznakom “najbolje upotrebiti do” - kaže Milojković Opsenica.

Pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Marko Dragić ističe da su potrošači zbunjeni, a hrana propada.

- U Srbiji propadne 300.000 tone hrane zbog toga što se hrana prekomereno kupuje. Kada dođe taj momenat da se pogleda samo datum, po automatizmu vidi se da ističe rok trajanja, a ne gleda se da li je to preporuka “najbolje upotrebiti do”. Tako dolazimo do toga da se ta hrana baca. Ne razmišlja se o tome da li i dalje ima svoja svojstva i da li je upotrebljiva - rekao je Dragić.

On je objasnio šta se radi u situaciji kada istekne rok trajanja.

- Artikle kojima je istekao rok trajanja trebalo bi odmah ukloniti sa rafova. Kada je reč o artiklima sa oznakom “najbolje upotrebiti do” trebalo bi da se jasno naznači šta su i staviti ih na vidljivo mesto uz oznaku da je pri isteku roka trajanja. Neke agencije već rade na tome da se taj višak “neadekvatnih” proizvoda daje nekim ugroženim grupama - rekao je Dragić. 

Foto: K1info

Ako proizvod nije dobar - vratite ga

On je istakao da je svaki trgovac u obavezi da prekontroliše robu i da vidi šta se nalazi na rafu.

- Ako primeti nešto vizuelno ili proizvod ima neki nedostatak prodavac to mora da ga ukloni sa rafa, bez obzira na to što nije istekao rok trajanja. Kada otvorite proizvod i on nije dobar vi možete da se obratite trgovcu i on da vam refundira novac ili da dobijete novi proizvod u vrednosti robe koju ste platili, bez obzira da li je rok trajanja validan ili ne. Tu je u pitanju skladištenje proizvoda i način čuvanja. Potrošač je sa te strane maksimalno zaštićen - napomenuo je on i dodao:

- Skladištenje je veliki problem kod trgovaca uglavnom kada su u pitanju mlečni proizvodi, sirevi, mlečne prerađevine. To je najkvarljivija roba. Informacije sa terena nam govore da trgovci bez problema zamene te proizvode. Ne postoji dovoljno inspekcijskog nadzora koji će se baviti time. U Evropi postoji kolektivna tužba i proizvođači se toga jako plaše. U našem pravnom sistemu ne postoji kolektivna tužba, pa potrošači ne mogu na taj način da zadovolje pravdu.

Foto: Shutterstock

Nutricionista Branka Mirković je objasnila da meso, mleko, sireve ne treba jesti nikako nakon roka trajanja zbog bakteriološke ispravnosti, ali sve ostalo možemo.

- Gube se nutritivne vrednosti, ali hrana je bakteriološki ispravna. To treba da zna onaj ko kupuje robu i da mu se smanji cena. Šta je problem? Ne znamo kako je ta hrana odlagana i na koji način se čuva, o tome isto treba voditi računa. Ali novi zakon ima još neke dobre stvari, a to je deklarisanje u smislu obaveštavanja potrošača i o nekim drugim nutritijentima, da li postoje alergeni, ko treba da ih koristi, a ko ne treba. Ako se ovaj zakon primeni kako treba potrošač će biti spasen - rekla je Mirković.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar