KAFA POSTAJE LUKSUZ, NEĆE MOĆI DA JE PIJE TREĆINA SRBA Cene vrtoglavo skaču, šoljica će biti preko 5 evra

Rim, grad od 2,5 miliona ljudi, u kojem je dan nezamisliv bez nekoliko šoljica espresa. A kapućino? Piju ga samo do podne, a za njega iskeširaju evro i po ili tri puta manje nego Finci u Helsinkiju. Odatle se za RTL javila Sofia Mihaljević, koja otkriva da tamo kafa košta otprilike pet evra. "Ali to je obična, klasična kafa iz džezve, ništa posebno. Čak nije ni dobra kafa. Ako želite dobru kafu, s dobrim aromama, cena ide i do osam evra", govori Sofia.

Sad zamislite da u Finskoj idete s prijateljima na brzinsku kafu. Jedan izlazak za četvoro koštao bi vas 32 evra. I nisu oni najgori. Prema stranici Numbeo, koja meri troškove života u Evropi, ispada da u Cirihu piju kapućino za skoro šest evra, u Kopenhagenu za 10 centi manje, u Londonu za 4,5 evra, u Parizu za 4 evra, u Atini za 3,70 evra, a u Barseloni za samo 2,30 evra. U Zagrebu na kapućino idu za 2 evra, dok je u Beogradu cena za kapućino između 350 i 420 dinara, a najskuplji espreso popili smo u kafiću na Slaviji za čak 550 dinara.

Jeftiniju kafu od nas piju u Sevilji, Napulju, Sarajevu, Rimu, a ubedljivo najjeftinija pije se u Prištini, za nešto više od jednog evra. Jeftiniju kafu od nas piju i u Malagi. Tamo je Zita Tuđan, koja je u Malagu otišla kao studentkinja na razmenu, te potvrđuje da i tamo postoji kultura ispijanja kafe.

"I najčešće ćete za kafu s mlekom platiti između 1 i 2 evra. Ali dosta je popularno u kafićima uzeti kafu, ceđeni sok i nešto za jelo za 2,50 evra", kaže Zita.

Kafa se u Beogradu pije za evro i po do čak pet evra. Ali stižu nam loše vesti. Ne samo da ćemo je plaćati kao da smo u Parizu, već je uskoro neće biti dovoljno za ceo svet. Pa više nećete moći da računate na one dve, tri šolje kafe dnevno.

Robert Pudić, ugostitelj i vlasnik pržionice kafe, otkriva: "Najveća klimatska promena koja je direktno uticala dogodila se u Brazilu 2021. godine. Bila je velika suša. Iste te godine bio je veliki mraz. Nestalo je 10 do 15 odsto rasada, a Brazil proizvodi preko 30 odsto kafe za ceo svet. Ta stabla su se morala poseći i posaditi nova, a sledeće rađanje biće tek za četiri do šest godina."

Velike probleme, kaže stručnjak za kafu, stvara prevoz na Bliskom Istoku, ali i to što su ova zrnca nikad traženija na azijskom tržištu.

Pudić zaključuje: "Procene su, ako ovako bude, a biće jer ljudi će i dalje piti kafu, da 30 odsto do 40 odsto ljudi neće moći da pije kafu."

 

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar