KAKVE SU OVO CENE MILKA ČOKOLADE? KUPCI KIPTE OD BESA Akcija u prodavnicama digla buru

Kupci se sve češće pitaju koliko neki proizvod zaista vredi i da li ima smisla kupovati ga po redovnoj ceni kada se već nakon kratkog vremena nudi uz znatan popust. Slučaj Milke, čije su čokolade istovremeno poskupele i smanjene po gramaži, postao je primer šireg problema u nemačkoj maloprodaji.

Od 1,99 evra do 79 centi: Kupci ne znaju koja je stvarna cena

Čokolada Milka od 90 grama u pojedinim prodavnicama prodavala se za 1,99 evra, da bi se samo nekoliko nedelja kasnije ista tabla mogla kupiti za 79 centi. Takva politika cena izaziva sve više pitanja među potrošačima.

Preduzetnik Andreas Lambeck opisao ju je na društvenoj mreži LinkedIn kao „nasumični rulet sa cenama“. Poskupljenje je, uz istovremeno smanjenje gramaže čokolade, prvobitno opravdano rastom cena kakaa. Međutim, iako su se troškovi sirovina u međuvremenu ponovo smanjili, visoka redovna cena na policama ostala je nepromenjena.

Kada kupci zbog toga počnu ređe da posežu za proizvodom, ista čokolada odjednom se pojavljuje na akciji, i to po znatno nižoj ceni.

Problem nije samo u čokoladi. Kombinacija promenljivih cena i smanjivanja sadržaja proizvoda sve više narušava poverenje kupaca u proizvođače i robne marke.

Shutterstock

U Bavarskoj sve više pritužbi zbog smanjene gramaže

Nezadovoljstvo takvom praksom vidljivo je i u bavarskim supermarketima. U Bavarskom potrošačkom centru u Minhenu već se godinama gomilaju pritužbe kupaca na proizvođače koji smanjuju količinu proizvoda, dok cene ostaju iste ili čak osetno rastu.

Slučaj Milke izazvao je posebno burne reakcije. Odluka da se cena podigne na 1,99 evra, a istovremeno sadržaj čokolade smanji na 90 grama, naišla je na oštre kritike u bavarskim prodavnicama.

Budući da sve manje veruju redovnim cenama, potrošači u Bavarskoj sve češće okreću leđa skupim proizvodima poznatih marki i biraju trgovačke robne marke.

„Nasumični rulet sa cenama uništava svaku marku“

Andreas Lambeck smatra da takva strategija dugoročno razara poverenje potrošača. Između opravdanog poskupljenja zbog naglog rasta troškova i izuzetno povoljne akcijske ponude, upozorava, često je veoma tanka granica.

Kod kupaca se sve više stvara utisak da proizvođači ne prenose samo povećane troškove na krajnju cenu, već zapravo ispituju koliko su potrošači spremni da plate.

Dodatni problem predstavljaju i drugi proizvođači koji slede takvu politiku, iako za to nemaju sopstveno opravdanje u povećanim troškovima.

„Nasumični rulet sa cenama smrt je svake robne marke“, napisao je Lambeck.

Drugi korisnici redovnu cenu nazivaju „bezobraznom“, dok stalne promene gramaže opisuju kao „žalosnu priču“.

Proizvodi Milke već su više puta proglašavani obmanjujućim pakovanjima meseca. Mlečnu čokoladu Alpenmilch potrošači su čak izabrali za obmanjujuće pakovanje godine 2025, i to ubedljivom većinom od dve trećine svih glasova.

Freepik.com

 

Stručnjaci upozoravaju na narušavanje poverenja u cene

Da takva praksa može imati dugoročne posledice, smatra i Karsten Deming, rukovodilac studija poslovne ekonomije Food Management na Dvojnom univerzitetu Baden-Virtemberg u Hajlbronu.

U razgovoru za Frankfurter Rundschau, medijsku kuću Ippen.Media, objasnio je kako postupci poput onih u slučaju Milke mogu dugoročno narušiti poverenje potrošača u način određivanja cena u maloprodaji prehrambenih proizvoda.

Potrošači, kaže, uglavnom prihvataju poskupljenja ako im proizvođači razumljivo objasne njihove razloge. Međutim, o „povredi poverenja“ može se govoriti kada cene ostanu visoke i nakon što nestanu razlozi koji su prvobitno opravdavali njihovo povećanje, na primer kada pojeftine sirovine.

Zbog rasta troškova života u svim oblastima potrošačima je ionako teško da procene da li su visoke cene različitih proizvoda opravdane.

„Međutim, kada im se skrene pažnja na to da kompanije iskorišćavaju tu slabost, često reaguju veoma odlučno“, upozorava Deming.

Upravo se na taj način narušava odnos između kupaca i robnih marki. Zbog neprekidnih akcijskih ponuda redovna cena postepeno počinje da se doživljava kao „precenjena redovna cena“. Potrošači se tada usredsređuju na pronalaženje najjeftinije ponude, a njihova povezanost sa određenim markama postepeno nestaje.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar