Kupovina stana ili iznajmljivanje nekretnine jedna je od najvećih finansijskih dilema građana Srbije. Dok jedni smatraju da je bolje plaćati mesečnu ratu i vremenom postati vlasnik nekretnine, drugi upozoravaju da dugoročno zaduživanje u neizvesnim ekonomskim okolnostima može predstavljati preveliki rizik.
Na prvi pogled, razlika između mesečne rate stambenog kredita i kirije u pojedinim gradovima gotovo da ne postoji. Međutim, kada se u računicu uključe visina primanja, novac potreban za učešće, kamate, troškovi održavanja i neizvesnost budućih prihoda, odluka postaje mnogo komplikovanija.
Zato se nameće pitanje: da li se u Srbiji trenutno više isplati kupiti stan na kredit ili nastaviti sa iznajmljivanjem?
Plate teško prate troškove stanovanja
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u Srbiji u avgustu 2026. godine iznosila je 117.282 dinara, dok je medijalna zarada bila 93.325 dinara. To znači da je polovina zaposlenih u tom mesecu primila zaradu do tog iznosa.
Ovi podaci pokazuju koliko je važno da se odluka o kupovini stana posmatra u odnosu na stvarna primanja, a ne samo na visinu ponuđene rate kredita.
Za građane koji imaju jednu platu, naročito ako je ona blizu medijalne, velika mesečna obaveza može značajno da optereti kućni budžet. Sa druge strane, domaćinstva sa dva redovna prihoda imaju više prostora za planiranje kupovine, pod uslovom da nemaju druge velike finansijske obaveze.
Rata kredita i kirija gotovo izjednačene
Poređenje cena stanova i zakupa u Beogradu, Novom Sadu i Nišu pokazuje da mesečna rata kredita i kirija za stan od 50 kvadrata mogu biti veoma slične.
Prema jednoj tržišnoj računici objavljenoj u oktobru 2026. godine, okvirna rata za stan od 50 kvadrata u Beogradu iznosila je oko 740 evra, dok je prosečna oglašena kirija za istu površinu bila oko 729 evra.
U Novom Sadu razlika između rate i zakupa iznosila je oko 26 evra u korist kirije, dok je u Nišu modelovana rata kredita bila oko šest evra niža od mesečnog zakupa.
Ipak, ove brojke ne znače da je kupovina automatski isplativija. Reč je o okvirnom poređenju, a konkretna cena stana, visina kamate, rok otplate i uslovi banke mogu značajno da promene računicu.
Najveća prepreka je novac za učešće
Ono što često promakne kada se porede rata kredita i kirija jeste novac koji kupac mora da obezbedi pre nego što uopšte počne da otplaćuje stan.
U pomenutom primeru, za stan od 50 kvadrata potrebno je oko 33.300 evra učešća u Beogradu, 24.300 evra u Novom Sadu i 16.900 evra u Nišu, uz pretpostavku učešća od 20 odsto.
To su veliki iznosi za domaćinstva koja najveći deo mesečnih prihoda troše na svakodnevne potrebe. Pored učešća, kupac mora da računa i na prateće troškove kupovine, kao i na moguće izdatke za opremanje, renoviranje i održavanje nekretnine.
Upravo zbog toga podstanar koji nema značajnu ušteđevinu može biti u povoljnijoj poziciji ako nastavi da iznajmljuje stan, čak i kada mu je mesečna kirija približna rati kredita.
Kamatne stope i ekonomska neizvesnost menjaju računicu
Na odluku o kupovini utiču i uslovi kreditiranja. Narodna banka Srbije propisuje ograničenja nominalnih kamatnih stopa na stambene kredite, a u periodu od 1. juna do 30. novembra 2026. maksimalna nominalna stopa za stambene kredite indeksirane u evrima iznosi 5,15 odsto za fiksnu, odnosno 6,11 odsto za promenljivu kamatnu stopu.
Kod promenljive kamate postoji rizik da se mesečna obaveza menja u skladu sa ugovorenim uslovima i kretanjem referentnih stopa. Zato nije dovoljno gledati samo početnu ratu – važno je proceniti da li bi domaćinstvo moglo da nastavi da otplaćuje kredit i ukoliko se njegovi prihodi smanje ili troškovi povećaju.
Kupovina stana na kredit zato zahteva stabilna primanja, pažljivo poređenje ponuda banaka i dovoljno novca sa strane za nepredviđene situacije.
Cene nekretnina i dalje rastu
Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je tržište nekretnina u Srbiji tokom 2025. godine zabeležilo rekordnu vrednost prometa od 8,1 milijardu evra, što je rast od 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
U drugom tromesečju 2026. godine cene stanova bile su 5,25 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. To pokazuje da kupci koji čekaju povoljniji trenutak ne mogu sa sigurnošću da računaju na pad cena.
Ipak, rast cena ne znači da je kupovina u svakom slučaju najbolja odluka. Ako neko uzme kredit koji jedva može da otplaćuje, eventualno povećanje vrednosti nekretnine neće mu mnogo značiti ukoliko mu mesečne obaveze ugrožavaju finansijsku stabilnost.
Kada je bolje kupiti, a kada iznajmljivati?
Kupovina stana na kredit može biti povoljnija opcija za građane koji imaju stabilna primanja, obezbeđeno učešće, dovoljno novca za dodatne troškove i nameru da u nekretnini ostanu duži niz godina.
Prednost kupovine je u tome što se otplatom kredita postepeno stiče vlasništvo nad nekretninom. Međutim, vlasnik preuzima i obavezu održavanja stana, troškove i rizik dugoročnog zaduživanja.
Iznajmljivanje, sa druge strane, pruža veću fleksibilnost. Podstanar lakše može da promeni grad, posao ili veličinu stana, a ne mora da izdvoji desetine hiljada evra za učešće. Ipak, kirija predstavlja trajni mesečni trošak i ne vodi sticanju vlasništva.
Posebno je važno da građani ne potroše svu ušteđevinu na učešće i da ne ulaze u kredit bez rezerve za nepredviđene okolnosti.
Šta se onda više isplati?
Odgovor zavisi od finansijske situacije svakog domaćinstva. Ako su primanja stabilna, postoji dovoljno novca za učešće i rata ne ugrožava svakodnevni život, kupovina može biti dugoročno dobro rešenje.
Međutim, ako bi kredit zahtevao gotovo sav raspoloživi novac i ostavio domaćinstvo bez finansijske rezerve, iznajmljivanje može biti razumnija odluka, makar privremeno.
Najvažnije je ne porediti samo kiriju i ratu kredita. U računicu moraju da uđu učešće, kamate, dodatni troškovi kupovine, održavanje stana, visina primanja i mogućnost da se finansijska situacija promeni.
U trenutnim okolnostima u Srbiji ne postoji jedno rešenje koje odgovara svima. Kupovina može da donese dugoročnu sigurnost, ali samo ako je finansijski održiva. U suprotnom, kirija može biti manji rizik za kućni budžet.
Ostavite komentar