KO GUBI MILIJARDE, A GDE SE ISPLATI ULAGATI NOVAC? Ekonomski stručnjaci u "Uranku" o berzama i ušteđevini

 

Šta se zaista dogodi kada vrednost neke kompanije padne za nekoliko milijardi, zašto investitori menjaju odluke preko noći i kako izabrati gde uložiti ušteđevinu? Ekonomista, profesor dr Milan Beslać i broker Branislav Jorgić govorili su u emisiji „Uranak” na televiziji K1 o berzanskim potresima, očekivanjima od veštačke inteligencije i razlici između očuvanja novca i ostvarivanja zarade.

Branislav Jorgić objasnio je da se odluke na berzi donose na osnovu procena budućih događaja, zbog čega očekivanje promene može da pokrene trgovinu i pre nego što se ta promena dogodi.

“Kada govorimo o berzi, to je predviđanje budućih događaja. U jednom trenutku pretpostavljalo se da će doći do smirivanja situacije na Bliskom istoku i pada cena nafte. Kao posledica pada cena nafte došlo bi do smanjenja troškova proizvodnje kod tradicionalnih industrija, povećanja profita i rasta cena akcija. Oni koji su tako nešto predviđali odmah su krenuli u kupovinu da bi zauzeli pozicije za neke buduće dobitke”, rekao je Jorgić.

Različita očekivanja, dodao je, različito se odražavaju na indekse, u zavisnosti od toga koje kompanije ulaze u njihov sastav.

“Imali smo najveći rast Dau Džonsa, indeksa koji je sastavljen od tradicionalnih industrijskih kompanija. Imali smo i blaži rast S&P 500, gde su mešovite kompanije, industrijske i tehnološke, i najblaži rast Nasdaka, koji u svojoj strukturi ima pre svega tehnološke kompanije”, naveo je Jorgić.

 

K1 televizija

 

„Rast cena nije bio baziran na fundamentima, nego na očekivanjima”

Govoreći o promenama vrednosti tehnoloških kompanija, Jorgić je ukazao na velika ulaganja u veštačku inteligenciju i očekivanje da će ona doneti znatno veću zaradu.

“Veštačka inteligencija i ulaganje u te kompanije bili su u trendu u prethodnom periodu. Kao posledica velikih ulaganja došlo je do vrlo visokog rasta cena tih kompanija. Znači, taj rast cena nije baziran na fundamentima tih kompanija, nego na očekivanjima da će u budućnosti doći do prosperiteta”, objasnio je.

Prema njegovoj oceni, investitori su počeli da preispituju koliko brzo ta očekivanja mogu da se ostvare.

“I sami osnivači tih kompanija rekli su da razvoj veštačke inteligencije ide brže nego regulativa i da postoji velika izloženost zloupotrebama. Druga stvar, velika su bila materijalna ulaganja u izgradnju data centara, komunikacija i tako dalje. S treće strane, nisu imali tolike prihode od marketinga koji bi pratili tu veštačku inteligenciju, nisu našli druge šablone za naplatu svojih usluga i praktično nisu bili tako profitabilni kao što se očekivalo”, rekao je Jorgić.

“Onda su jednostavno investitori rekli: „Sada ćemo da stanemo”. Došlo je do rasprodaje akcija tih tehnoloških kompanija i do značajnog pada cena”, dodao je.

Jorgić je naglasio da razvoj veštačke inteligencije podrazumeva i velike infrastrukturne zahteve.

“Razvoj je kompleksan. Nije to samo softver, već je praćen i data centrima. Oni zahtevaju velika ulaganja, velike investicije i veliku potrošnju energije. Dodatno, Amerika se suočava sa problemom da pojedine države zabranjuju izgradnju data centara na svojoj teritoriji iz ekoloških i energetskih razloga", naveo je.

Beslać: „Ništa nisu izgubili ukoliko nisu prodali po nižoj ceni”

Milan Beslać objasnio je zašto pad berzanskih indeksa ne treba automatski izjednačavati sa novcem koji su vlasnici akcija izgubili prodajom.

“Tačno je da berza reaguje na izvesnosti i neizvesnosti. Kada je nešto izvesno, može biti negativno i pozitivno, i tako berza reaguje. Indeksi pokazuju kretanje cena određene hartije od vrednosti ili grupe hartija od vrednosti”, rekao je Beslać.

“Kada dođe do pada ili rasta indeksa, berza pokazuje da su vlasnici tih hartija dobili ili izgubili. Ali stvar je u tome koliko je tih hartija bilo u prometu”, dodao je.

Razliku je približio primerom nekretnine kojoj se promenila tržišna vrednost.

“Zamislimo ovaj studio, koji vredi 500.000 evra. Pale su cene nekretnina i više nije 500.000, nego 400.000. Ali studio i dalje postoji. Izgubili ste u trenutku kada ste ga prodali po 300.000 ili 400.000 evra. Samo kada dođe do prometa”, objasnio je Beslać.

Isto se, prema njegovom objašnjenju, odnosi i na vlasnike akcija koji ih zadržavaju uprkos padu cene.

“S jedne strane bila je potražnja za hartijama, računajući da će u budućnosti biti još veća cena, pa će ih prodati po većoj ceni. Onda je posle dan i po došlo do otrežnjenja, do pada. Ništa oni nisu izgubili ukoliko nisu prodali po toj nižoj ceni”, rekao je.

Beslać je naglasio da je u takvim situacijama preciznije govoriti o padu vrednosti imovine.

“Nije izgubio, nego je došlo do pada vrednosti njegove imovine”, istakao je.

Sigurnost transakcije ne znači sigurnu zaradu

Beslać je govorio i o pravilima koja omogućavaju da berzanska trgovina bude sprovedena, uz napomenu da buduće kretanje cena ostaje neizvesno.

“Da bi došlo do jedne transakcije, obezbeđuje se predmet trgovine, određene hartije od vrednosti. Moraju da postoje na nekom vlasničkom računu i moraju da postoje sredstva za njihovu kupovinu, opet na računu onoga ko hoće da kupi. Dakle, nema prevare u tome da nešto neće biti plaćeno”, objasnio je.

“Međutim, berza je u stvari uvek špekulativno tržište, zato što se špekuliše informacijama, kako će se nešto događati u budućnosti”, dodao je Beslać.

Jorgić je posebno ukazao na zabranu zloupotrebe insajderskih informacija.

“Insajdersko trgovanje znači da ja kao učesnik na tržištu posedujem neku informaciju koju niko od vas ne poseduje. Ja mogu da je posedujem, ali ne smem da je zloupotrebim. Šta znači zloupotreba? Na bazi te informacije odem da kupim i napravim materijalnu dobit u odnosu na vas koji tu informaciju niste imali”, objasnio je Jorgić.

“Vrlo je važno da informacije bitne za određivanje cene akcija budu istovremeno svima dostupne. U suprotnom ima problema” - naglasio je.

Beslać o nafti: Veća ponuda obara cenu

Govoreći o kretanju cene nafte, Beslać je izdvojio odnos ponude i tražnje, ali i uticaj ratova na tržište energenata.

“Ponuda na svetskom tržištu je značajnija nego što je bila u prethodnom periodu i predviđa se da će se povećavati. Samim tim, kada se povećava ponuda, dolazi do pada cene”, rekao je Beslać.

Prema njegovoj oceni, mogućnost smirivanja sukoba utiče i na očekivanja o budućoj dostupnosti nafte.

K1 televizija

 

“Za vođenje rata potrebna su novčana sredstva. Treba da se usvoji i budžet. Smanjenje sredstava za vođenje rata govori o tome da će doći do sporazuma u jednom određenom vremenskom periodu. Neće to biti za pet ili šest dana”, naveo je Beslać.

“Završetak rata u Iranu povećaće količinu nafte na svetskom tržištu i doći će do pada njene cene”, ocenio je.

Jorgić: „Nije ista politika ulaganja hiljadu i milion evra”

Kada je reč o ulaganju ušteđevine, Jorgić je istakao da preporuka zavisi od okolnosti svakog pojedinca.

“Neko bi morao da dođe kod mene da malo popričamo. Nema univerzalne preporuke. Preporuka mora da bude prilagođena poziciji klijenta”, rekao je Jorgić.

Objasnio je i kako takav razgovor izgleda.

“Ako dođete kod mene, prvo moje pitanje biće koliko imate para za ulaganje. Nije ista politika da ulažete hiljadu evra, deset hiljada, sto hiljada ili milion evra. Drugo pitanje je koji rizik ste spremni da podnesete. Ako kažete: „Ja hoću sigurne plasmane, manji prihod”, onda idemo na obveznice”, naveo je.

Beslać je ukazao da je pre izbora načina ulaganja potrebno razjasniti šta vlasnik novca želi da postigne.

“ Uvek je pitanje motiva. Šta želite da postignete? Da li želite da očuvate vrednost onoga što imate ili želite da oprihodujete to?” , rekao je Beslać.

Ulaganje u indeks i razgovor sa savetnikom

Jorgić je kao jednu od mogućnosti pomenuo ulaganje koje prati američki berzanski indeks S&P 500.

"Kada kupite neku indeksnu jedinicu, recimo S&P 500, vi ste kupili 500 najmoćnijih kompanija Sjedinjenih Američkih Država" rekao je Jorgić.

Govoreći o rezultatima takvog ulaganja, naveo je da je, prema statistici na koju se pozvao u emisiji, prinos u prethodnom periodu iznosio oko osam odsto godišnje.

Naglasio je i da građani ne moraju samostalno da poznaju sve pojedinosti tržišta da bi potražili savet.

"Ne moraju investitori da poznaju tu materiju. Imate investicione savetnike i bitno je da porazgovarate sa njima" poručio je Jorgić.

"Oni imaju kulturu investiranja, ali i politiku ulaganja. Oslonjeni su na investicione fondove i na svoje investicione savetnike" zaključio je, govoreći o navikama ulagača na razvijenim tržištima.

Ostavite komentar